| Odobrenje za Krajišnika i Karadžića |
| 20. avgust 2008. | 12:37 -> 19:14 | Izvor: Beta, Tanjug |
Hag -- Žalbeno veće Haškog tribunala odobrilo je zahtev Momčila Krajišnika da u sudskom pritvoru razgovara sa Radovanom Karadžićem.
Krajišnik želi da razmotri mogućnost da Karadžića pozove kao svedoka u žalbenom postupku. Veće sudija Fausta Pokara, koji je i predsednik Tribuala, naložilo je sudskom sekretaru da u pritvoru u Sheveningenu omogući susret i razgovor Krajišnika sa Karadžićem.
Pored toga, veće je Krajišniku dalo rok do 15. septembra da odluči hoće li Karadžića pozvati za svedoka odbrane u žalbenom postupku.
Bivši predsednik Skupštine Republike Srpske Krajišnik osuđen je u prvostepenom postupku pred Tribunalom na 27 godina zatvora zbog progona i drugih zločina nad nesrbima tokom rata u BiH 1992. Istovremeno, sudsko veće je Krajišnika oslobodilo optužbe za genocid.
Krajišnik je na tu presudu uložio žalbu i u žalbenom postupku brani se sam. On je nedavno zatražio odobrenje Tribunala da se susretne i razgovara sa bivšim predsednikom RS i bliskim saradnikom Radovanom Karadžićem, koga, kako je nagovestio, namerava da pozove za svedoka odbrane.
Karadžić je optužen za genocid nad Muslimanima i Hrvatima, kao i za zločine protiv čovečnosti za vreme rata u BiH 1992-95.
On je 21. jula uhapšen u Beogradu, posle 13 godina skrivanja, a vlasti Srbije su ga u Hag prebacile 30. jula. U prvom pojavljivanju pred sudijom, Karadžić je odložio izjašnjavanje o krivici, a novu priliku imaće 29. avgusta.
Hag o Karadžićevom zahtevu
Odluka o zahtevu Radovana Karadžića za izuzeće pretpretresnog sudije Alfonsa Orija biće doneta "u skorije vreme", kažu u Tribunalu.
Predstavnica za štampu Haškog tribunala Nerma Jelačić objasnila je da, prema statusu Tribunala, svaka strana ima pravo da traži od sudije Pretresnog veća da se neki sudija skine sa slučaja i dodala da, kada je reč o ovakvim podnescima, ne postoje zakonski rokovi za odgovor.
"Sigurna sam da će sudija Tribunala... doneti odluku u skorije vreme", rekla je ona.
Jelačićeva je ukazala da je Karadžić poslao zahtev predsedniku Haškog suda Faustu Pokaru, mada je, prema pravilima, trebalo da ga uputi sudiji Pretresnog veća.
"S obzirom na to da Karadžić takav podnesak nije poslao sudiji Pretresnog veća, nego predsedniku (suda), predsednik je - najverovatnije - taj koji će mu odgovoriti, ali videćemo u skorije vreme na koji način i ko će tačno odgovoriti", rekla je Jelačićeva.
Što se tiče Karadžićevog ponovnog pojavljivanja pred Tribunalom, Jelačićeva je rekla da 29. avgust "za sada ostaje kao datum kada bi Karadžić trebalo da se izjasni o krivici."
Bivši predsednik Republike Srpske je 15. avgusta zatražio izuzeće Orija zbog "sukoba interesa" i sumnje da će on nepristrasno postupati u procesu.
Karadžić je, u podnesku, podsetio na Orijeve odluke u slučajevima protiv Momčila Krajišnika, Vojislava Šešelja i Stanislava Galića i izrazio uverenje da bi učešće holandskog sudije "sigurno rezultiralo brojnim neregularnostima i ometanjem odbrane" jer, kako je naveo, "postoji zainteresovanost Orija za ishod ovog slučaja".
On je izrazio "posebnu zabrinutost" zbog postupanja Orija u procesu protiv bivšeg lidera OVK Ramuša Haradinaja, ističući da je i Tužilaštvo izrazilo veliku rezervu prema radu tog sudije.
"Prilikom mog prvog pojavljivanja, sudija Ori onemogućio me je da iznesem ubedljive argumente koji se tiču moje fizičke sigurnosti, u pogledu zainteresovanosti nekih krugova u SAD i NATO za moju fizičku likvidaciju, o čemu svedoče i prethodni glavni tužilac Karla del Ponte i njen portparol Florans Artman u svojim knjigama", zaključio je Karadžić.
Optužnica tereti Karadžića za genocid, likvidacije, ubistva, kažnjavanja, deportaciju, nehumane akte i ostale zločine počinjene prema muslimanima, Hrvatima i ostalim civilima koji nisu pripadali srpskoj zajednici u Bosni i Hercegovini tokom rata devedesetih godina prošlog veka.
Karadžić je uhapšen u Beogradu 21. jula, a Haškom sudu je izručen 30. jula.
|
Iz Njamovog ugla...