Upisite ovde nesto zanimljivo, sto ce drgima izmamiti osmeh na lice ili bar pomoci da prevazidju svakodnevicu ...

Prica o crvenkapi
Mesto radnje - selo. Koje - sta te briga. Kad se radnja desava - nemamo pojma. (napomena: ukoliko se ova bajka koristi kao scenario za animirani film, potrebno je docarati gledaocu kako sve ovo izgleda. Naime, otvara se stara knjiga u koznom povezu, u sredini stranice se pojavljuje mali televizor, dolazi jedno prase, obuceno u smoking, na repu mu se blista leptir masna, ukljuci tv, podesi antenu, pojavi se slika, prase se pokloni i ode sa scene, kadrira se neka zabit, i prica pocinje…)

Vidimo jednu lepu kucicu sa nekoliko prozora, na prozorima se vide zavesice sa karnericima, poneka saksija sa cvecem, tu i tamo neka puskarnica, neprobojne ploce na donjem delu prozora, ogroman satelitski tanjir, zajedno sa radarom njise se na vetru dok dim polako izlazi iz dimnjaka na kome se nalazi limeni vetrokaz u obliku praseta koje drzi luk i strelu ljubavi, kopija Amora… Tu zivi Crvenkapa sa svojom mamom. Bave se stocarstvom, tacnike uzgojem svinja i ovaca. Ipak to je jedino sto je uspevalo posle Velikog Cetvrtog Medjuorbitalnog Rata. Svako prase je imalo po 12 nogu, znaci dvanaest kolenica u kupusu, svaka ovca sa tri oka, imala je trobojnu vunu koja je ionako sam otpadala od posledica radijacije te je samo trebalo skupljati vunu na tri gomile, prema boji.

Te veceri Vuk je bio jako nervozan, cak su mu se i dlanovi znojili. Trema pred solo pevacki nastup u cirkusu? Neeee, danas ce morati opet u onu uzasnu sumu ciju teritoriju dele Crvenkapa sa svojom bandom "Viljabahosi" i strasni jedooki, jednoruki i tronogi Lovac. On je sebe nazivao Josip majkumubozjuimperijalisticku. I imao je neki nadimak. Kao oni popularni estradni pevaci. Ovaj se zvao Tuta, Tota, Tita... nesto tako. On je predvodio bandu "Viljaribosi". Uglavnom su i jedni i drugi svercovali sve sto se svercovati moglo, cigare, uloske, pelene, miris za WC, oruzje, mobilne telephone, dilovali su devize, a specijanost i jednima i drugima je bio deterdzent sa sudove. Kako koji? Pa onaj koji opere i cetiri puta vise od obicnog deterdzenta? Pobogu da li vi uopste gledate televiziju.

Ali da se vratimo na pricu. Zasto je Vuk bio nervozan sto mora na teritoriju gde vlada rat bandi? Pa da bi nasao nesto za jelo: u skrovistu vec treci dan mu majka zvoca da kupi kese za usisivac, koje su mogle samo da se nabave od crnoberzijanaca… Crvenkapa je imala tesku noc (ipak je preterala sa pivom i onom turbo folk muzikom dok je pijancila sa bajama iz ganga, slaveci prosirenje svog asortimana za jos jedan ukradeni sleper super-eko-bio-nerazgradivog-osir omaseno-teskog-uranijum-pluto-neu tro-roberts-sulfid antihistamina koji je dosao preko Dimitrovgrada) i ustala je sa glavoboljom. Ali cekao ju je posao: morala je da vidi ko to krade njene prasice i ovce. Zato je sa teskom mukom uskocila u svoj omiljeni maskirni kombinezon koji je uglavnom koristila za paintball takmicenja, preko njega stavila prsluk od kevlara, nabila crveni NATO slem na glavu po kome je tako bila poznata, spustila vizir koji je imao integrisan termo/ic/antilupus radar.

Jednom rukom (ipak je ona imala pocasnu clansku kartu lokalne teretane i bila je prvak u dizanju 300 kila zive vage praseceg mesa iz benca) je prebacila crveni ranac sa bazukom, , mobilno satelitskim telefonom, flasom piva, i dva karmina na ledja, a drugom rukom je dohvatila sa komode Luj MMCLXXIIV kratak "hekler" (u igraonici se kupuje pritiskom nta tastere B, 3, 1) sa laserskim nisanom i redukcijom trzaja. Na vratima, osvrnula se na trofeje po zidovima: ogrlice od zuba i kandzi, razni prsteni pecatnjaci, kajle od suvoga zlata koje je sa vremenom i svakim pranjem postajalo sve crnje, odseceni repovi, i usi raznih tipova koji su pokusavali da je muvaju, kao i jedna velika praseca koza. To je koza onog praseta koje se silno zaljubilo u nju, i kada je konacno prisao Crvenkapi, ona ga je ubila i to iz kalasnjikova (iz prosle bajke znamo kako se kalasnjikov popularno zove u igraonicama zar ne?). Ali sve je to prilicno staro, pomislila je. Nema vise toliko mladica koji su hteli da mi pridju. A vreme mi je da nadjem nekog i da se smirim. Mozda ipak nisam trebala da ubijem onog praseta. Bio je on simpatican. Ali jebi ga, iznervirala sam se. Trebao je ranije da mi kaze ko je...

Bolje se osecao kada nije sanjao. Jer kada se probudi iz sna, jos je nesrecniji. Ali Vuk je bio emotivna dusa i cesto je sanjao vreme pre Rata i pre onih bombi... Uvek su ta secanja bila maglovita, jer tada je bio mali, ali pamtio je da nije imao ocnjake sto vire ispod gornje usne i rog na glavi, a i tad je imao vise dlake.

A kada se seti svega toga, mogao je samo da se rasplace i da u stanju totalnog ocaja potpomognutim blagim oblikom delirijum tremensa koji mu se javljao posle jedne flase one zozovace koju je kupovao na crnoj berzi, da zavija na jedan od onih 5 meseca koji su nebo bojili u fluorescentno narandzasto. To se desilo i nocas, i zbog tih snova je bio jos tuzniji. Njemu se jako dopadala Crvenkapa, ali nije mogao da joj se pojavi na oci. Ili vizir njene kacige. Ili puskomet njenog heklera. Ona prema njemu nije imala nikakvih osecanja...Odagnao je to osecanje, uspravio se na zadnje noge, onjusio vazduh. Ma tuga je u redu, rece on sebi, ali ako se veceras ponovo tako raspekmezis zavrsices kao otirac za noge ispred Crvenkapine kuce. A posto nemas ni mnogo dlaka, brzo bi te zamenili kao neupotrebljivog... Uf!

Aktivni vizir navucen preko njenog lepog lica naglo je promenio boju a svetlosni kruzic uokvirio je neki siprag, pedesetak metara ispred. Uvezbanim pokretima Crvenkapa zaleze u zaklon dodirnuvsi pri tom senzor na svom kombinezonu: sada je njena odeca poprimila istu saru kao i podloga na kojoj je lezala.

Cekace. Nikada nije pucala nasumice. Sacekace da se to nesto pojavi iz gustisa, a onda, jedan metak - kao sto su je ucili drugari u igraonici - i jos jedna koza za njen prag. Ali cekaj, da u zbunju nije neki covek? Sta ce covek ovoliko duboko u sumi?... Cekaj, bre, pa ovo je , u stvari, u blizini Bakine kuce! E samo joj je jos Baka falila!

Baka je bila neki nervni pacijent koja je stalno prepadala lovce i zivotinje u sumi, a kako je bila nosilac neke partizanske, albanske i ne znam ti ni ja koje jos spomenice od pre 250 godina, od SO Suma dobila je povlasceno podstanarsko pravo da raspolaze javnim dobrom i niko nije mogao da je izbaci odatle. Ludnice su davno zatvorile svoja vrata jer su bile pretrpane politicarima iz svih era, tajko da su one nazovi ludake pustili na ulicu, tj. sumu.

Pribivsi se uz tlo, da mu je samo njuska virila izmedju dva busena niske trave, srce mu je jako tuklo. Mislio je da ce to kucanje cuti i ono dvoje tamo na cistini livade. Crvenkapa, pod punom ratnom, crveno maskirnom, opremom se sve vreme svadjala sa nekim likom koji je imao smesni, zeleni sesiric sa perom od fazana, naocare za sunce koje su davno izasle iz mode, redenik oko ramena i havanu u jednoj ruci, dok mu je na drugoj pocivala dvocevka. Oko njega su lajala dva vucjaka i dve pudlice sa po dve glave. I svi oni su se zvali Reks. Osim lika. U trenutku, Vuku je sve postalo jasno, i prokleo je svoju glupu sudbinu sto je izabrao bas ovu stazu do crne berze. Em je naleteo na Crvenkapu, a kao da mu to jos nije bilo dovoljno tu je bio i Lovac Josip majkumubozjuimperijalisticu. A oboje su hteli njegovu kozu. Setio se da Lovcu nije platio za neke cigare koje je uzeo na "crtu". A Lovac nije hteo da ceka da mu neko plati. Ili pare ili te nema. Dobijes cipele od cementa i zavrsis tako sto te gurnu sa Pancevackog mosta!

Sva sreca, zaokupljeni svadjom nisu videli Vuka. Njihovi senzori, oprema, to je bilo super. Sigurno bi otkrili za 10 sec trapavog Vuka, ali nisu otkrili ono sto je video Vuk. A to nesto je visilo sa drvata i vrebalo priliku da skoci. Baka. TO je bio stvarno zajeban igrac. Totalno ih je zapanjila. Kose savijene u simpaticnu pundju, razjapljenih celjusti sa kojih se klatila vestacka vilica, posebno modifikovana tako da je u sebi imala jos jednu manju koja se izbacivala po potrebi, u spavacici koja je totalno izbledela od nekog loseg izbeljivaca ACE iz Rumunije tako da su se jedva nazirali cvetovi koji su tu nekada stajali, uz bojni pokric od koga bi nervozniji stanovnici nase planete odmah presvisli i stropostali se mrtvi a koji je glasio: Napred drugovi, na mrskog nam fasisticno - nacistickog neprijatelja JURIS! pala je Baka sa grane na ovo dvoje zapanjenih i krenula je opsta makljaza.

U tom metezu, Baka se podize, napravi spagu, vreme se zaustavi, Baka otkoci vreme, udari Crvenkapu u grudi jednom nogom, drugom nogom skide naocare Josipu, dok Crvenkapa nesrecno padne sa ivice puteljka u jedan ponor koji je ona tu postavila kako bi uhatila Vuka!. Posle par udarca, ugriza i uz opsti lavez Reksova, Baka se trze i, zapajena shvati da je izvrsila partizanski napad na svog bivseg vrhovnog komandanta jedinica NOB-a iz NOR-a iz koga se razvila SFRJ a ciji je predsedavajuci organ bila SKPJ sa svojim podmlatkom PKPJ i politickim komesarima SKOJ-a. Josip iskoristi njenu pometenost, zgrabi neku veliku kamencinu i Bakutu u glavu. Baka pade kao pokosena. Josip se dize, rece nesto u mobilno-satelitski telefon, par trenutaka kasnije momci iz njegove bande dovezose oklopljeni mercedes iz 20 veka sa sestora vrata, u kojem ga je cekala njegova ljubav Jovanka, i odjezdise u nepoznatom pravcu.

A sta je bilo sa sirotom Crvenkapom?

Pa ona je zapomagala iz onog ponora, posto nije vise imala kredita na svom mobilnom telefonu (e j*bem ti MOBTEL, pomisli ona) bez ikakve nade da ce je neko cuti u dogledno vreme. Kada je izgubila nadu da ce danas da izadje iz rupe, i kada je konacno sela i pogledla gore, prenerazila se: na vrhu provalije se nalazila glava Vuka koji ju je bojazljivo gledao.

- Ajde pomozi mi da izadjem iz rupe, rece crvenkapa.

- Jes nisam blesava, pa da me ubijes, rece Vuk.

- Ma necu majke mi, evo dacu ti sta god ti hoces, samo me izbavi odavde, rece Crvenkapa. Nemam cak ni pusku samo neki karmin i bazuku i ... cekaj da vidim sta jos imam u rancu... Slusaj imam neke kese za usisivac, ali sumnjam da to zelis, pomalo tuzno rece ona.

Vuk se prenu,, cuvsi da ona ima kese za usisivac. Ovo nije ocekivao (iskreno nije ni pisac ove bajke, ali zato se i zove bajka zar ne). To sto je ponudila to je moglo da mu ustedi dosta para.

- U redu, izbavicu te odavde, ukoliko mi uz kese obecas jos nesto, rece Vuk.

- A sta to?

- Da ces izaci sa mnom na pice u onaj novi kafic koji drzi Robin Hud koji se zove Sherwood Wood. Kazu da imaju bas dobru zivu muziku, fratar Tak sa francuskom harmonikom i njegova druzina istreniranih miseva, sviraju soul i funk. Sta kazes na to?

- Ti mene pozivas da izadjemo??? zapanjeno ce Crvenkapa.

- Paaaaa, da, stidljivo rece Vuk.

Crvenkapa, malo razmisli, ipak nije njena vrsta muzike, ali ovaj vuk je neki dobar lik, osmehnu se i rece:

- Ajde. Pristajem. Dajem casnu pionirsku rec.

I tu ona razvuce osmeh, onaj koji je Vuka oborio sa nogu. Vuk joj dodade neki stap, ona se pope uz njega (ipak je imala 5 iz fizickog u osnovnoj skoli), i stade ispred Vuka.

- Ja sam Crvenkapa, rece, a kako se ti zoves?

- Ja sam Vuk, drago mi je.

Nastade trenutak neprijatne tisine, a onda Crvenkapa rece:

- I ocemo li mi na to pice?

Vuk huknu u znak odobravanja, pruzi joj ruku, koju ona prihvati i odose puteljkom ka mestu iz koga je dopirala muzika, i smeh.

IT (NE)PRILIKE

Dobar dan, ja sam Marta, ne mogu da stampam. Svaki put kada pokusam pojavi se poruka "Ne mogu da nadjem stampac". Cak sam podigla stampac i stavila ga ispred monitora, ali kompjuter jos uvijek kaze da ne moze da ga nadje...

______________________ ______________________

Korisnik: Moja tastatura ne radi uopste.
Podrska: Da li ste sigurni da je utaknuta u kompjuter?
Korisnik: Ne. Ne mogu da vidim zadnju stranu kompjutera.
Podrska: Podignite tastaturu i napravite 10 koraka unazad.
Korisnik: OK
Podrska: Da li je i tastatura posla sa Vama?
Korisnik: Da.
Podrska: To znaci da tastatura nije prikljucena. Ima li tamo jos jedna tastatura?
Korisnik: Da, ovdje je jos jedna tastatura. Aaaa...ova radi!
_________________________ _______________________

Korisnik : ne moze da se "nakaci" na internet.
Podrska: Da li ste sigurni da koristite ispravnu lozinku?
Korisnik: Da siguran sam. Vidio sam da je i moj kolega unio istu.
Podrska: Mozete li da mi ka�ete koja je va�a lozinka?
Korisnik: Pet zvjezdica.

____________________ __________________________

Podrs ka: Sta je sada na vasem monitoru gospodjice?
Korisnik: Medo koga mi je moj decko kupio u supermarketu.

_________________ _____________________________

Po drska: A sada pritisnite F8.
Korisnik: Ne radi.
Podrska: Sta ste tacno uradili?
Korisnik: Pritisnuo sam F taster 8 puta, bas kao sto ste mi rekli, ali se nista ne desava...

_____________________ ________________________

Podrska : Vasa lozinka je malo slovo j kao jabuka, i veliko slovo V kao Viktor, i broj 7.
Korisnik: Da li je 7 velikim ili malim slovima?

Halo Informacije ?
BISERI SA 988 I 9812

Kako se zove muz od zirafe?
Da li macka ima obave?
Da li u Kotezu ima puno komaraca?
Molim Vas pozivni broj za Hamburger?
Kako mogu poslati smrtonosni telegram?
Gde mogu da kupim roze samolepljivi papir?
Da li mogu da saznam koliko je LOTO imao brojeve?
Kako se zove mladunce nilskog konja?
Da li u Srbiji postoji udruzenje lazova?
Alo..jesu li proradili ti vasi terminatori?
Molim vas, da nesto pitam, malopre mi je vas koleginica dala broj 9812, ali tu nesto nije u redu, ja 9 i 8 imam na brojcaniku ali 12 nikako da nadjem?
Dajte mi CNN-ovu apoteku (ICN)
988:"G-dine, kakva vam je to ulica?" ON:"Pa, asfaltirana"

SRBIJA & TEHNIKA
Ovi daktafoni (diktafoni) posto su vam?
Da li imate de-ce-te (dect) telefone?
Koliko vam je TV "Samsung" ekran 37? (čovek je pogledao u mikrotalasnu pećnicu
Posto je CD vokmen?
Koliko su vam ovi diskmenovi (diskmeni)?
Imaju li ovi televizori telefaks (teletekst)?
"Imamo uljane radijatore sa fenom." - "A �ta je to fen?"
Koliko su ovi "Ericsson" (Ariston) sporeti?
Imate li vafere (woofere) za kola?
Imate li univerzalnu futrolu za mobilne?
Da li ste vi "Panasonik komerc" (Processor Commerce)?
12. Da li ste vi "Protest komerc" (Processor Commerce)?
Imate li telefon sa faksom?
Da li na garanciju upisujete imejl (IMEI) telefona?
Imate li daljinski telefon do 200km?
Da li ovaj faks ima interfon (spikerfon)?
Ima� li zvučnike za displeje (diskmene)?
Imate li risiver sa tjunerom?
Sta imate od sobnih mobilnih?
Imate li Simpson (Siemens) C-35?
Posto vam je Simset (Siemens) C-45?
Koliko je Philips Nejvi (Savvy)?
Jel imate nesto od modela mobilnih?
Imate li onaj sistem stereo around (surround)?
Da li imate spahlicu za čisćenje keramičke ploče?
Da li čita Div-eks filmove?
Koliko su vam de-ev-de (DVD) plejeri?
Imate li oklop za mobtel?
Posto je Motorola Talbot (Talkabout)?
Koliko su Tećniks (ć=ćufta, ćurka) zvučnici?
Da li su fri region (DVD plejeri)?
Koliko kosta Sonijev vokmen sa diskom?
Imate li Sonijev video, ali ne DVD, nego onaj stari?
Posto je Philips Aziris (Azalis)?

Da ne spominjem na kraju da ljudi ne znaju razliku između mikrotalasne i televizora, između ves masine i masine za sudove, između mini-frizidera i masine za sudove, između mobilnih i fiksnih telefona, između usisivača i digitrona...

__________________ __________

Sta me je uvijek iterosovalo i interesuje!

STA JE SARIJE KOKOSKA ILI JAJE?

Zasto su Banane krive?

Dosada je kad neko gleda kurije oko i ceka da mu namigne;-)

______________
(Del ija25 )

Dosada je kad odes na koncert Sabana Saulica.

dino jel ti ovo kopiras ili lijepo uzmes vremena pa napises haha;-)

FATIN PODSETNIK
Hleba
I vina
I ribe, ako ima
I nesto slatko
I malo voca
I mladog luka, obavezno
Kilogram sira - punomasnog
I jednu pavlaku
Kajmaka uzickog, ako nadjes
Sedamsto grama mesa, junetine
Malo spanaca
I domacih jaja, ako bude
I jednu votku, orginal rusku
Ne zaboravi.
P.S.
Novac je u gornjoj ladici
Ja sam kod frizera
Vracam se oko osam
Ljubim te
Andjele MOJ.

Umalo zaboravih!!!!
Dolazim za 5min,a ti promesaj rucak svako pola sahata da ne zagori!!!

Na dobrotvornoj gala-večeri, na kojoj su se prikupljala sredstva za školu za
decu sa posebnim potrebama, otac jednog od učenika podelio je sa prisutnima
priču koju neće zaboraviti niko ko je tada prisustvovao tom događaju.

Pošto je zahvalio školi i njenom predanom osoblju, postavio je sledeće
pitanje: "Ako nije ometena spoljašnjim uticajima, sve što priroda stvori je
savršeno kreirano. Ali moj sin Siniša ne može da nauči sve one stvari koje
mogu druga deca. Nije u stanju da razume i uradi sve ono što i njegovi
vršnjaci. Gde je tu prirodni poredak stvari, kada se radi o mom sinu?"

Publika je utihnula posle tog pitanja. Otac je nastavio: "Verujem da se,
kada telesno i umno invalidno dete, poput mog Siniše, dođe na svet, prilika
za iskazivanje istinske ljudske prirode sama javi i pokaže, i to u vidu
načina na koji drugi ljudi tretiraju to dete".
Potom produži: Siniša i njegov otac šetali su pored parka, gde su neki
dečaci, koje je Siniša inače poznavao, na terenu igrali fudbal.
Siniša je upitao oca: "Šta misliš, tata, da li bi me pustili da igram sa
njima?"

Sinisin otac je znao da većina dečaka ne bi želela da neko kao Siniša igra u
njihovoj ekipi, ali je isto tako vrlo dobro znao koliko bi njegovom sinu
značilo da mu dozvole da zaigra, i koliko bi mu to samo dalo toliko potrebni
osećaj pripadnosti i samopouzdanja, uverenje da od društva biva prihvaćen
uprkos svom invaliditetu. Sinišin otac je prišao jednom od dečaka pored
aut-linije i upitao (ne očekujući previše) da li bi i Siniša mogao da zaigra
sa njima. Momčić se u neverici okrenuo prema igralištu i rekao: "Znate šta,
gospodine, mi gubimo sa 4 : 1, a bliži se i kraj drugog poluvremena. Pa,
..., može da igra za našu ekipu, pokušaćemo da ga postavimo na poziciju
levog beka".

Siniša se malo namučio hodajući do ekipe, ali je sa širokim osmehom obukao
dres svog tima. Otac ga je ozaren gledao sa majušnom suzom u oku i osećajem
narastajuće topline u grudima. Dečaci su mogli jasno da vide i osete sreću
ovog čoveka, ganutog oca koji radosno gleda kako njegov sin biva priman u
njihov tim. Pri kraju utakmice Sinišina ekipa je dala gol iz jedne brze
kontre,
ali je još uvek gubila sa dva gola razlike. Siniša je pokrivao levu stranu
polovine terena. Iako nikakve akcije tuda nisu išle, on je očito bio u
euforičnom raspoloženju jer je dobio priliku DA BUDE u igri, na travnatom
tepihu; razvukao je osmeh od uva do uva, dok mu je otac mahao sa tribine. U
samoj završnici Sinišina ekipa je opet postigla gol, dakle, gubila je samo
sa 4 : 3! Sada, sa jednim golom u minusu, smešila im se prilika za
eventualno izjednačenje u zaustavnom vremenu od 5 minuta. I zaista, dosudjen
je penal za Sinišin tim i dečaci su stali da se pogadjaju ko će ga izvesti.
Pade ideja da puca Siniša, ali uz veliki rizik da izgube utakmicu!?
Na opšte iznenađenje - Siniši je ipak data lopta! Svi su znali da je to bila
nemoguća misija, jer Siniša nije ni umeo pravilno da šutira,
a kamo li da pogodi okvir gola i da prevari golmana. Ipak, kad je Siniša
stao iza lopte, protivnički golman je, shvativši da Sinišina ekipa svesno
reskira poraz radi tog jednog jedinstvenog trenutka u Sinišinom životu,
odlučio da se baci u pogrešnu stranu kako bi lopta ipak ušla u mrežu. Siniša
je uzeo zalet, zamahnuo i... traljavo zakačio loptu, koja je polako krenula
ka suprotnoj stativi. Utakmica bi u ovom trenutku bila praktično rešena, jer
je lopta bila spora i većina protivničkih igrača bi je mogla sustići.
Medjutim, i oni su se kretali sasvim lagano, pa svi gledaoci povikaše:
"Siniša, Siniša, trči za njom, Siniša, trči, stigni je, stigni! Trči, trči,
i ćušni je u mrežu!
Nikada pre u svom životu Siniša nije toliko brzo trčao, uspeo je, na jedvite
jade, da stigne do nje pre nego što je završila u gol-autu. Doteturao se i
širom otvorenih očiju, zadihan, upitnog pogleda, zastao da vidi šta će
dalje. Svi graknuše: "Šutni je, šutni je u gol!
Uhvativši dah, Siniša je vidno potresen, naprežući zadnje snage, kao u nekom
delirijumu, magnovenju, nekako umirio loptu, zahvatio je unutrašnjom stranom
stopala i... i smestio je u mrežu! Muk,... , a onda provala... prasak - svi
skočiše: "Siniša, Siniša, bravo, Siniša!" Zajapurenom i preneraženom Siniši
priskočiše svi saigrači, grleći ga, ljubeći ga i slaveći ga kao heroja koji
je spasao svoj tim od poraza. "Tog dana...", okončavajući svoju priču s
drhtajem u glasu potreseni otac, dok su mu se suze kotrljale niz lice, "...
dečaci obeju ekipa doneli su komadić prave ljubavi i humanosti u ovaj svet".

Siniša nije preživeo do sledećeg leta. Umro je još iste zime, nikada ne
zaboravivši da je bio heroj, da je zbog toga njegov otac bio presrećan i
pamteći kako je svog malog heroja dočekala oduševljena majka, grlivši ga
plačući od sreće!

Dodatak priči:

Svi šaljemo i prosledjujemo stotine viceva, smešnih poruka, gegova i spotova
putem e-maila, onako rutinski, bez razmišljanja, a kada dođe do toga da
pošaljemo poruke o životnim izborima, tu oklevamo...

Nasilje, vulgarnosti, bizarnostii i česte opscesnosti slobodno prolaze i
kolaju internetom, ali javna rasprava o uljudnosti najčešće i ne stiže u
naše škole, ni na naša radna mesta. Šteta.

Ako sada razmišljate o tome da li da prosledite ovu poruku, Vi,
najverovatnije, birete ljude u svom adresaru koji su "prikladni" za to,
dakle, one koji su "podesni" za ovu vrstu pošte.

Ali osoba koja Vam je ovo poslala veruje da svi mi možemo uticati na to da
se stvari promene.

Svi imamo na desetine prilika svakog dana da pomognemo da se ostvari taj
"prirodni poredak stvari".

Tako mnogo, naizgled beznačajnih, susreta između dvoje ljudi stavlja nas
pred izbor: Preneti malu iskru ljubavi i humanosti na drugog ili izbeći datu
priliku, ostavivši tako svet još malo hladnijim?

Stari mudrac je rekao da se svako društvo prosuđuje i ceni po tome kako
tretira svoje najunesrećenije pojedince.

Jedan čoban živi u zaostalom planinskom području, daleko od civilizacije, bez struje, bez radija i televizije. Jednoga dana siđe sa planine i uputi se prema obližnjem gradu, naravno pješke. U jednom trenutku ispred sebe vidi dvije tračnice i pragove pruge i zaključi da se mora raditi o nekoj cesti, te je odluči slijediti. Nakon pola sata hodanja po pruzi u susret mu dolazi vlak, koji on nikada nije vidio. Vlak počne svirati, para izlazi iz lokomotive, čuje se "huuu, huuuuuu", ali čoban, ne shvaćajući o čemu se radi, ne mrda s pruge - i vlak ga pogazi.
Nakon tri dana probudi se čoban u bolnici, sa slomljenom nogom i rukom, oboje u gipsu. Ustane se iz kreveta, uzme štaku koju je našao naslonjenu na zid, i oslanjajući se na nju krene, šepajući, u razgledanje tog čudnog mjesta gdje se našao. U jedno trenutku se nađe u čajnoj kuhinji, gdje upravo u tom momentu zakuha voda u čajniku, čajnik počne pištiti i iz njega počne izlaziti para, a čoban sa štakom počne lupati po čajniku. U tom trenutku u kuhinju uđe jedna bolničarka:
- Ma čovječe, što to radiš?
- Neka, neka, treba njih dok su mali!

Čovek se našao pred sudom optužen za ubistvo s predumišljajem. Pita ga sudija:
• Ovde se radi o krvavom ubistvu. Kako se branite?
Optuženi:
• Bila je toliko glupa da sam je morao ubiti.
Sudija:
• To ne smatram olakšavajućom okolnošću.
Optuženi:
• Pa, dobro, cenjeni sude... da ispričam kako je bilo. Živeli smo u jednoj zgradi. Iznad nas je živela porodica s dvoje dece. Bilo je stvarno žalosno, deca su bila jako niska rastom. Sin od 12 godina je bio visok svega 80 cm, a onaj stariji, od 19 godina, svega 85 cm. Jednog dana, u razgovoru sa svojom ženom, kažem da je to stvarno tužno i da mi ih je žao.
• Da, reče zena...to su Pirineji.
• Mislila si Pigmeji?
• Ne, Pigmeji su ono što nam se nalazi pod kožom i zbog čega pocrnimo.
• To je pigment.
• Ne... Pigment je bilo ono na čemu su stari Grci pisali.
• Pobogu, ženo, to je bio pergament.
• Ne, pergament je kad neko pročita ili prikaže samo jedan deo nekog dela.
• Poštovani sude, verovatno pretpostavljate da više nisam imao volje da joj objasnim da se radi o fragmentu. Seo sam na trosed i čitao novine. Ubrzo dođe žena s knjigom u ruci, legne pored mene, otvori knjigu i počne čitati deo nekog teksta:
• Dušo, gledaj: Sunčana terasa od ručne torbe je bila učiteljica makroa 15.
Uzeo sam knjigu, pogledao i rekao joj:
• Draga, ovo je knjiga na francuskom jeziku i tu pise: »La Marquise de Pompadour est la Maitresse de Luuis XV«, a to znači da je Markiza de Pompadur bila ljubavnica Luja XV.
• Ne, reče ona - La Marquise je sunčana terasa, Pompadour je ručna torba, la Maitresse je učiteljica, a Louis XV je 15. makro. Ja to sigurno dobro znam. Nisam ja džabe imala ekstra časove iz francuskog jezika i vežbe sa svojim legionarom.
• Mislila si na lektora?
• Ne, lektor je jedan grčki heroj.
• To je bio Hektor i bio je Trojanac.
• Ne, hektor je mera za površinu.
• Mera za površinu je hektar.
• Ne, hektar je božansko piće.
• Ženo, nektar je bozansko piće.
• Nije, to je reka u Nemačkoj.
• Reka u južnoj Nemačkoj zove se Nekar.
• Ne znaš ti to, još kao mala sam pevala s drugaricom duo o reci Nektar.
• U duetu, tako si valjda htela reći.
• Ne, duet je kad igraju Sarajevo i moj Željo.
• Poštovani sude, tada sam uzeo čekić i opalio je po glavi. Konačno je zaćutala.
Sudija:
• Optuženi se oslobađa...Ja bih joj presudio još kod Hektora.

KORISCENJE BANKOMATA

Procedura za muškarace:

1. Dovezite kola do bankomata.
2. Otvorite prozor.
3. Ubacite karticu u bankomat i otkucajte šifru.
4. Otkucajte željenu sumu za podizanje.
5. Uzmite karticu, gotovinu i potvrdu.
6. Podignite prozor.
7. Odvezite se dalje.

Procedura za žene:

1. Dovezite kola do bankomata.
2. Vozite malo unazad da vaš prozor bude u ravni sa bankomatom.
3. Ponovo upalite motor koji se ugasio.
4. Spustite prozor.
5. Pronadite tašnu, istresite ceo njen sadržaj na suvozacevo sedište da pronadete karticu.
6. Pronadite kutiju sa šminkom i proverite svoj izgled na retrovizoru.
7. Pokušajte da ubacite karticu u bankomat.
8. Otvorite vrata kola da biste mogli da domašite automat.
9. Ubacite karticu.
10. Ponovo ubacite karticu, ovog puta sa pravom stranom odozgore.
11. Ponovo pretražite tašnu da pronadete notes sa svojom šifrom, upisanom na poslednjoj stranici.
12. Otkucajte šifru.
13. Pritisnite ''Cancel'' i ukucajte ispravan broj.
14. Otkucajte željenu sumu za podizanje.
15. Uzmite gotovinu i potvrdu.
16. Ispraznite tašnicu da pronadete novcanik.
17. Vozite napred 2 metra.
18. Vozite nazad 2 metra da uzmete i karticu iz automata.
19. Proverite šminku.
20. Ponovo upalite motor koji se ugasio.
21. Vozite 5-10 kilometara.
22. Spustite rucnu kocnicu.