Jedna mala prica...
vrlo zanimljivo:

Devojka je cekala avion u cekaonici jednog velikog aerodroma.
Pošto je trebala dugo cekati, odlucila je kupiti knjigu da joj vrijeme brze prodje.Kupila je knjigu i paketic keksa.
Sela je u cekaonicu VIP da je niko nebi uznemiravao.
Pored nje je bila stolica sa keksima, a sa druge jedan gospodin
koji je citao novine.

Kad je ona pocela uzimati keks i gospodin je uzeo jedan.
Ona se sokirala, ali ništa nije rekla i nastavla je citati knjigu.
U sebi je pomislila :
„Ma gle ti ovo, da samo imam malo vise hrabrosti,
udarila bi ga...”
Svaki put kad je ona uzimala jedan keks, covek pored nje, ne obaziruci se ni na šta,uzimao je isto tako jedan.

Nastavili su tako dok nije ostao samo jedan u paketu
i devojka pomisli :
„Bas me zanima šta ce sad da napravi!!!”

Covek uze poslednji i podeli ga na dvoje!

Ovo je zaista previse, ona se zacrveni od ljutnje, uze svoje stvari,
knjigu, torbu i ode prema izlazu iz cekaonice.
Kada se osecala malo bolje, nakon što joj prošla ljutina, sela je na
mesto gde nije bilo nikoga da ne bi opet bilo iznenaðenja.
Zatvori knjigu i otvori torbu da je ubaci ... u tom trenutku spazi paketic keksa još uvek netaknut.

Posrami se i tek tada shvati da su keksi, isti kao njeni, bili od gospodina koji je sedeo pored nje, ali koji je bez sokiranja, nervoze ili prepotencije podelio i svoj poslednji komad sa njom, totalno suprotno od nje, koja je bila ljuta i povredjena.

ZAKLJUCAK:

Koliko puta u nasem zivotu cemo ili smo pojeli tudji keks, a da to nikad necemo ili nismo ni saznali?
Pre nego što se dodje do brzopletog zakljucka i pre nego što se pocne
misliti loše, GLEDAJ sa paznjom detalje,vrlo cesto situacija nije onakva kako izgleda nama na prvi pogled!!!!

U zivotu postoji 5 stvari koje se ne mogu vratiti:
- Kamen kad je bacen;
- Rec nakon što je recena;
- mogucnost nakon što je izgubljena;
- Vreme kad je prošlo;
- Ljubav za koju se NE BORI.

hehehehehe nero25 mala ti prica

Evo i od mene pose duze vremena dvije pricice...unapred se izvinjavam na mogucim pravopisnim il gramatickim greskama...unaprijed zahvalan za svaki dobronamerni komentar...

Daidza Hamo

Jebem ti zivot Hans,….
. Hans je moj kolega na poslu, srecno ozenjen , otac cetvero djece.Zena mu Bosanka od Telica rodom, Hitka joj ime.Tako ti ja i moj Hans provodimo noci cuvajuc nake silose da ih ko neukrade.Plata i nije neka ,a ni poso isto.
Hans uci meine njemacki a ja njega bosanski.Ja imam vise uspjeha no on. E nece u ovu moju glavu taj njemacki pa ga jebi.Vidio i Hans to pa se vise i netrudi tako da ti ja i on na bosanskom haberimo.On bas to fino konta jedino sta ne razumije kad pocnem pjevat kaze on njemu to na jauk slici te me kumi i moli da prestanem.
Zimi kad stegne mraz napolju i kad napada u ovoj njemackoj vukojebini mi uvijeni u vojnicku cebad pricamo jedan drugom zivotne dogodovsine. Ja donesem po frtalj sljive a Hans suhog mesa od Teslica. I tako ti aksamlucimo.
Prica meni Hans kako je upozno Hitku. Desilo se to veli 93 kad bosanske izbeglice bjezec od zla i nesrece potrazise utociste bas kod onih sto su ih prije 50-tak godina i sami bili i gazili. Et sta ti je zivot.
I u tom jednom prifatnom centru radio Hans kao domar.Prifaco nas namuceni narod ,svega se nagledo.Tu sam veli Hans skonto sta ti je zivot i sta znaci ona jevrejska,,dabogda imo pa nemo“.Bilo je u tim centrima svega od doktora do lopova, od advokata do sumara svi na jednom mjestu i u istim govnima. Ljudi koji su ostali bez zemlje.A coek bez zemlje to ti je isto ko tica bez krila.
Hitka je bila medicinska sestra isto dosla nekim od nebrojenih vozova sa jednom kesom u rukama marke ,,Agrokomerc“. Sta je sve u toj kesi bilo nezna ni Hans vise al se da zakljucit da je ,,Agrokomerc“ bio velika firma kad je u njegovoj jednoj kesi mogo cio zivot stat.Hitka na pocetku uplasena i povucena brzo se odomacila i pruzala svakojaku pomoc nasem svijetu.Ucila Sarajevske hanume da krpe pocijepane carape , nosila starim i izmucenim humanitarnu pomoc, vodila racuna o petoro maloljetne djece koja su tu bila bez roditelja . I za kratko vrijeme postala osoba od povjerenja kako za nas narod tako i za Hansa kome je ona bila od velike pomoci.
Njih dvoje su bili inace susta suprotnost.Slabunjav i mrsav. Upalih ociju I blijedog lica Hans je licio na nekog ko ima problema sa zdravljem, a Hitka viskoa,crvenih obraza, crnih ociju koje kao da nisu znale za umor.Hans je bio u kasnim 30-tim a Hitka tek 20 napunila. I tako su ti njih dvoje kao dva brodolomca osudjeni jedno na drugo uzajamno se dopunjavali I sto je vrijeme vise odmicalo sve se vise zblizavali. Hans se trudio naucit Bosanski I bit Hitki pri ruci. Na pocetku sramezljiva I povucena Hitka se sve vise oslobadjala I na kraju kao da je postala domacica svom tom napacenom svijetu brinula se o svima njima nekom materinjskom brigom.Trudila se da tom jadnom narodu kolko toliko olaksa tudjinu.
O svojima nikad nije govorila I kad bi je neko pito trznula bi se kao da je neko iz sna probudio, zaiskrile bi njene crne oci, spustila bi pogled I nastavila sa poslom.
Hans se mijenjao vremenom gubio neke tipicne nemacke osobine I poprimao nase.To je u pocetku bilo smijesno jer ni on se u svem tome i nije najbolje snalazio. Prvo sta je naucio je bilo da dijeli sa drugima.Na pocetku je sumljivo odbijao pruzenu jal jabuku jal krusku, nesvacajuc zasto mu to nude i sta ocekuju od njega da uradi za to.Vremenom gledajuc taj cudni vasar primetio je da je to jedna vrsta ritulala i da niko od tebe nista ne ocekuje nit ti trebas sta uradit za taj pruzeni dar. Cudio se tim ljudima, nisu imali nista al i to nista dijelili su medj sobom.
Druga bosansak odlika koju nije nikad uspio do kraja savladat je laz.Nas narod voli lagat, to je fakat. Ima ljudi sto je kazivo moj rahmetli djedo oni ako nikog danas neslazu dan im propade.Upravo takav je bio i Mirso rodom nedje od Tuzle taj je lago nije sastavljo. Obicno bi lovio one tek pridosle te ih onako jos pod utiscima jada iz kojeg su jedva glavu iznijeli filovao svakojakim pricama. Price su bile razne I redjale se ko niska od djerdana sve jedna na drugu, cinilo se na momente da je I Mirso u njih vjerovao. Ali jedna prica je uvjek bila tu bez obzira kome je pricao, prica o dajidzi Hamu.Hamu koji nedje u nakom Haburgu drzi kafanu I nezna sta ce od para I samo ceka neki praznik da kafana ne radi pa da dodje uzet Mirsa sebi.
Tu pricu je Mirso nedje I Hansu isprico pokazuju ci mu neke izblijedjele slike I uvjeravajuc vise sebe no Hansa da je taj debeli u sredini upravo dajidza Hamo. Hansa nije moro uvjeravat Hans mu je vjerovo jer Hans nije video razloga zbog ceg bi njega Mirso lago. I tako Hans zeleci da pomogne Mirsu ode kod svog sefa nakog Millera I sve mu isprica. A taj Miller i sam pogodjen tom pricom sjedne fino za telefon i pozove novinare veli da se sami uvere kako Njemacka administracija to jest on Herr Miller vode brigu o ovim jadnim ljudima. U svemu tome je valjda i taj jadni Miller vidio i neku svoju korist jal naku ,,prekomandu“ jal ,,unapredjenje“. Helem ko sto rekoh on ti pozva novinare i lokalnu televiziju isprica im prvo potresnu Mirsinu pricu i povede ih da ga licno upoznaju. Mirso je zivio u jednoj omanjoj starijoj zgradi na samom cosku tog prifatnog centra. Imao je malu sobicu sa pogledom na glavni ulaz e tu ti je na tom prozoru sjedio satima i cekao pridoslice ,nova lica ,ljude kojima moze pricu prodat. Tako i tog dana sjedec na svom divanu i zvizducuc naku melodiju iz mladosti primjeti ovecu grupu ljudi kako se od glavne kapije krece bas prema kraju lagera dje je on zivio. Sad kad se ta cudna grupa malo vise primakla vidjeo je po njihovoj gardarobi i izgledu da nisu nasi. A jos pored toga nosili su nake kamere i mikrofone a i blilo je par njih sa foto aparatima preko prsiju. Sva ta gomila stade bas ispod njegovog prozora a on sa drugog kata izbroja na brzinu bilo ih je oko 20-tak. Odjednom iz te gomile izadje Hans I na slbijem Bosanskom pozva Mirsa da sidje dole ,,evo dosli novine da te vodi kod Daidza Hamu”. Mirsu probi hladan znoj…cijelo mu se dvoriste okrenu . Dje da me vode jebem i tebe i njiha.,,Mirso vidi Daidza Hamu“opet ce Hans. O hajvana majko milosna zavapi Mirso I povuce se u sobu na brzinu otvori ormar I izvuce crnu macu.Otcijepi jedan dio sve psujuci I kleci ove njemacke budale.Priveza sebi tu crnu traku oko ruke. Uze ispod kreveta ovecu glavicu madjarskog crnog lukai zagrize je ko jabuku. Trljajuci lukom oci nije prestajao da psuje Hansa I svoju jebenu sudbinu. I takav sav natecen i placljiv sidje on dolje medju taj narod. Od suza nije ih ni dobro razaznavo nit je oci mogo dobro otvorit. Ali cu Hansov glas koji je dopirao nedje sa njegove lijeve strane.,,Mirso sta bilo, Mirso zasto place..?”.,,Umro daidza Hamo” skoro zavapi MirsoI puce iz njega, zaplaka svim glasom. Nije vise ni zalio nakog Hamu koga I tako nema, ne on je plako nad svojom zlom sudbinom dok ga je madjarski luk grizo za oci nanoseci mu soro nepodnosljivu bol. U svem tome nesvacajuci nista herr Miller zagrli Mirsa, sjevnuse blicevi, kamerman sa suzama u ocima drzao je Mirsa I Herr Millera zagrljene i uplakane u krupnom planu. Okupi se I par Mirsovih komsija I kad saznase o cemu se radi pocese se tako nekontrolisano smijat da je to ovim njemcima licilo na plac. Helem sutra u svim lokalnim novinama osvanu velika Mirsova i Herr Millerova slika dje se uplakani grle i sipod te slike velik tekst i debelim crnim slovima naslov ,,Daidza Hamo ist Tod“ ili u prevodu,, Umro je Daidza Hamo“

I jos jedna malo tuznija..

Tahir
Prolazile su tako te ratne bosanske godine ovdje u prifatnom centru.Mladji ljudi su se okretali buducnosti dok su stari i nemocni ziveli u proslosti zaleci za svojim verandama ,sljivicima,livadama,, ili jednostavno za onim zivotom koji je Bosnu cinio Bosnom . Zivotu jednostavnom i bezbriznom bez neke visoke politike, zivotu koji se zivio od aksamluka do aksamluka, od teferidza do teferidza. Ti ljudi ne navikli na tudjinu gubili su se i vehnuli ovdje kao biljke. Svi su oni imali samo jednu zelju jos, da umru na svome , da ih ukopaju pored njihovih oceva i djedova na njihovoj zemlji i u njihovom vilajetu.
Takav bjese i Tahir omanji covjek brzih pokreta kome se tesko moglo odredit kojem godistu pripada. Uvjek u pokretu sa francuzicom na glavi od ranog sabaha pravio bi krugove po dvoristu prifatnog centra duboko zamisljen povijene glave kao da nesto osluskuje il sa nekim razgovara.
Niko nije znao kad je on tacno stigao i sa cim . On je bio jednostavno tu ,nije nikom smetao ,nije ga niko trazio I nije ni sa kim pricao.U aksam bi izasao na obliznji proplanak I gledao zalazak sunca ostao bi tako na tom proplanku I dugo posto bi se sunce izgubilo u njemackoj plodnoj ravnici. O njemu se znalo jedino da je iz Sarajeva I nista vise.Niko se nije o njemu brinuo jer svaki tu u centru imao je svoju pricu ,svoje probleme I svoje brige.Svak od tih pacenka ostavio je nekog dole u Bosni o kojoj se nista dobra ne cuje evo vec treca godina.
Sumornu monotonost zivota u centru uzalud su pokusavali da promijene Njemci nakim priredbama sa nekom cudnom nama stranom muzikom. Taj narod nenaviko na patnjui rodjen u blagostanju nije razumjevao taj bol I ceznju koja se mogla vidjeti na licima I ocima nasih ljudi. Cesto su pitali za razlog ,zasto ti ljudi pate zbog cega nisu srecni, a morali bi bitjer su izbegli stradanje ,a mnogi od njih I sigurnu smrt.
Da bog do da me dolje ubise , bar bi sad na svojoj zemlji lezo- odgovori im jednom Sulejman, krajisnik rodom, starac od svojih 80-tak godina.Da bog do da me dolje ubise a ne sto se vako potucam po svijetu cekajuc kad cu krepat ko kako seosko kere.Hejjj..nije coek puljka,nije…govorio <Sulejman sad vec zagledan nedje u daljinu ,valjada u pravcu dje bi trebala bit Bosna.Nije coek puljka da se zaturi…nije..
Niko od tih svih njemaca koji su nam dobro mislili I koje su svoje slobodno vrijeme provodili sa nama nudeci nam svakojaku pomoc nije mogao to da shavti. I na jednom takvom sastanku il zabavi sa nekom dosadnom plehanom muzikom kad se smijenise razni govornici I dobrotvori opet se pokrenu pitanje sta mi kao domacini mozemo za vas izbjegle ucinit. Muk I tisina u Sali,vec navikli na ovakva pitanja na kraju ovakvih zabava mnogi od prisutnih vec su mislima odlutali negdje daleko. Odjednom iz zadjeg reda ruka visoko dizena, covek se za rukom polagano dize ko da se vuce za neki nevidljivi konopac. Njemac za govornicom pocasni presednik nekog humanitarnog drustva koji se vec bio spremio da kapitulira pred mukom ovog cudnog naroda u toj ruci I tom covjeku vidje nekog ko je mozda spreman razbiti ovu monotoniju I nekog sa kim moze otvoriti kakvu takvu diskusiju. Izvolte gospodine ,izvolite vi iz zadjeg reda da…slobodno dodjite naprijed..ovdje pored mene da vas svi vide…I Tahir krenu nesigurnim korakom naprijed spustene glave kao da nesto osluskuje polako preko cijele sale osjecajuc na sebi upitne poglede svojih zemljaka. Stigavsi do govornice pokusa ispravit pogled,njegova se ramena malo popridigose kao pod nekom ogromnom tezinom. Tumac koji je stajao sa strane pridje blize da bi mogao cuti sta ovaj starac ima reci I da bi to korektno preveo prisutnim nemcima. Tahir se polako okrenu u njegovom pravcu I na tecnom njemackom mu nesto rece , valjda da ga netreba I covjek se udalji I sjede u prvi red sa ostalim gostima.
Tahir se malo poispravi, rukom se nasloni na govornicu I poce svoju pricu.Mi ga nismo nista razumeli al je I nama ovo bio prvi put da cujemo Tahira kako prica.Glas mu je bio umoran ali odsjecan I tvrd. Njemacki je izgleda znao dosta dobro bar sudeci po licima zapanjenih Njemaca.Sto je duze Tahir pricao to su izrazi na licima Njemaca sve vise licila nasim izrazima lica. A kad Tahir podize svoju drhtavu ruku I zasuka kosulju ukaza se na njegovoj ruci duboko utetovirana crna slova i brojevi. ,,Logoras” prosapta Sulejman koji je sjedio dva reda ispred mene. Neka Nemica u prvom redu tiho zajeca onaj presednik humanitarnog drustva sto je stajao pored sicusnog Tahira tresao se od placa. Cak su I muzicari iz onog plehanog ogestra plakali …plakali su svi prisutni Njemci.Tahir onako sitan sa zasukanom I podignutom rukom,kao da optuzuje, pokusa jos jednom podici pogled. Njgovo se slabasno tijelo jos jednom pokusa ispraviti koljena mu zaklecase I on se sruci onako sitan I mali pored govornice.
Nasta trka I vriska ubrzo stigose I sanitetska kola ali sirotom Tahiru nebi vise pomoci.
Sta je on reko za govornicom nezamo tacno ali onaj tumac nam je ukratko prepricao njegovu pricu.
Tahirova zena je bila sarajevska jevrejka I nju I njega odvelo je pocetkom rata (onog drugog) u Ausvic, on preteko a nju utusili. I evo se veli jopet obreo ovdje u istoj zemlji kao I prije 50 godina, valjda sudbina sta li. Nije on doso da se sveti nit sta da trazi al eto jedino sad kad je tu i kad umre molio te nemce da ga sahrane tamo u taj Ausvic jer reko im on,reko im,, nije coek puljka da se izgubi “.Nije coek puljka reko im nezna ovaj tumac prevest , jes to im je reko znam ja I bez tumaca.Al vidim znaju I njemci to, vidim placu I nisu nikad vise muziku plehanu dovodili I nisu nas nikad vise gledali nako ko da smo sa marsa pali . nisu I oni su skontali nije coek puljka…nije.

sta je to javi te se

@Nero25Ffm
Ohhh, kaka lepa prica... very nice ;-)

Jutro je bio hladno. Pravo jesensko.
Magla je prekrila sve,
čak se i nišani na mezarju gube i nestaju u toj bjelini.
Klaparao sam prema stanici.
Sam pogled na puni autobus izazivao je
mučninu u u stomaku.
Unutra je krkljanac.
Insan na insanu.
Progurao sam se do vozača kako bi bar pokušao
izbjeći mješanje sa ženama,
ako ništa , bar sam im okrenuo leđa.

Gužva je ogromna.
Vozila mile. Autobus trucka.
Stane, krene, pa opet stane.
Vazduh u autobusu je nepodnošljiv.
Težak, mješa se miris raznih bjelosvjetskih parfema
sa mirisom neopranih i znojavih tijela.
Uh, pravi kazamat.
Žvakače gume pucketaju kao žabe kreketaljke.
Prozori su zamagljeni, masa stenje, gura se, laje.
I svi galame, reže na vozača.
Kao da je on kriv.
Galame na njega oholi muškarci debelih pupa,
ma, prava janjeća brigada.
Takvi i njima slični za nekakve majske derneke na
ražnjevima smanje stočni fond
Bosne i Hercegovine za 10 %.
Grlate žene, sa lošom, jeftinom, šminkom na licu,
i nezadovoljstvom u životu koje više ne mogu sakriti
okomile su se na njega kao prave čavke.
Elhamdullilah, pa su prokleti šejtani u lancima,
pa saburam ali malo mi fali da da im ja ne zagalamim,
da skrate te otrovne jezike.
Vozač je miran. Blag je pri govoru.
Meni objašnjava kako su putnici u pravu, da ih razumije
i da mu je žao što to razumijevanje nije obostrano.
Ali šta češ.
Oholost i sujeta ljudi po inerciji se uvijek
okomi na najslabije karike jer na najače ne smiju.
Aludiraju na njegovo Sandžačko porijeklo.
Ma baš ga mezete.
Mene u srcu dira kako se ophode prema njemu.
Jedan momak pri izlasku iz autobusa
počeo je psovati i prijetiti mu.
Vozač se okrenu prema tom lajavcu i mirno mu odgovori : Pričaj ti šta hočeš, ja postim.
SubhanAllah.
Eto odakle mu snaga.
Da izdrži i podnese, nepravdu.
Allah dž.š ga nagradio.
I dalje on vozi svoj, autobus.
I dalje je miran i spokojan.
Uzda se u svoga Gospodara i sabura.

Čuvajmo naše jezike, i naša srca da ne bismo sami sebi nepravdu učinili.

Preuzeto sahttp://trnopolje.blogger.ba/

U jednom gradu kraj hladne reke, bas me briga u kom, gde ulice zadnje u tmini se gube stoji Studentski dom. Al u tome domu na prvome spratu vrata I jedan broj, iza njih tamo u sobici maloj zivi kolega moj. Sta tamo sve ima nabrojati redom neznam da li bih mogo, ali cim tamo krocih, tri kreveta videh a njih brate nekako mnogo. Odavde smelo, na ispit se ide cilo, i sa puno volje. Na povratku nekom ruka se pruza, a nekom bolan bice bolje. Ma, da vidite obicno dvaput u mesecu tog slavlja, i te vike kad stigne paket od neke majke iz Brodareva ili iz Like. Ili kad sibicu vuku ko ce nocas spavat na promaji pokraj vrata. Ili kad se otkrije da svi su se zatreskali u onu Ivanu sa trecega sprata. I uvek pozalim kad moram nekud dalje od malog Studentskog bratstva, al nikad ne odem a da im ne upisem desetku iz drugarstava. Udjose u pricu moju na glavna vrata, al ne preko veze i poznanstva, jer svakom od njih propusnica bese ona desetka iz drugarstva!!!

U prilogu je pismeni zadatak jednog beogradskog gimnazijalca!

Zaslužuje da se pažljivo pročita do kraja...

*Napomena pošiljaoca pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak

Vladimira Ševe (pisan 12.10.1997.) - teme na pismenom su bile:

- "Koštana"

- "Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim"

Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački

Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: "Kuku! Strikooo!" Odlučih

da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio

sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam

zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa

svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju,

dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom

zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: "Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim",

ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i

pomislih: "E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško

pasti."

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: "E pa dodje vreme da

se rastajemo". Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima

raja stajao je Sveti Petar. "Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi

ispričamo".

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: "Ne piše ti se dobro,

Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka." Priznajem, malo sam se

uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa

rekoh:

"Dobar dan, Bože!". Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: "Kazi Omoljice."

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

"O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa

Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma

Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da

spomenem..."

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja

tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa

rece:

- Jesi li ti Omoljice pročitao "Koštanu"?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...


**Dobio je 5!!!**


I zaslužio!

Ovo je navodno istinit dogadaj i odgovor na testu iz hemije na Univerzitetu u Beogradu.
Odgovor jednog od studenata je bio toliko dubok, da je profesor odlucio da ga podeli sa svojim kolegama preko interneta.

Pitanje: Da li je pakao egzoterman (predaje toplotu) ili endoterman (absorbuje toplotu).
Vecina studenata je napisala svoje pretpostavke na osnovu Bojlovog zakona (gasovi se sire kad se zagrevaju i skupljaju kad se hlade) ili neku drugu varijantu...

Jedan od studenata je napisao sledece:
Prvo moramo znati zapreminu u koju duse ulaze u pakao i izlaze iz njega. Smatram da odmah mozemo pretpostaviti, da dusa koja jednom udje u pakao vise ne izlazi. Znaci, broj dusa se povecava. Da bi dobili ideju o tome koliko je u paklu dusa, osvrnimo se na razlicite vere koje danas postoje na svetu. Vecina tih
vera tvrdi, da onaj ko nije pripadnik bas te odredene veroispovesti ide u pakao. Dakle, zakljucak je da ce sve duse zavrsiti u paklu. Ako tome dodamo odnos nataliteta i mortaliteta, mozemo ocekivati da broj dusa eksponencionalno raste. Dakle, obratimo paznju na odnos promene zapremine pakla, jer prema Bojlovom zakonu za zadrzavanje
istog pritiska i toplote zapremina mora rasti proporcionalno sa brojem pristiglih dusa.
To nam pruza 2 mogucnosti Pakao -
Teorija 1) Ako se zapremina pakla povecava manje od potrebnog prosecnog broja dusa koje stignu u pakao, toplota i pritisak pakla ce toliko porasti da ce pakao eksplodirati.
2) Ako se pakao siri brze od proseka
koji mu je potreban da primi sve duse, toplota i pritisak ce toliko opasti da ce se pakao smrznuti.
Koja od mogucnosti je ispravna Ako uzmemo u obzir izjavu, koju je kategoricki iznela Milica sa cetvrte godine, a koja glasi Pre ce se pakao smrznuti nego ,,sto cu ja sa tobom da spavam i s obzirom na to da je sa mnom spavala juce, mora biti ispravna teorija br. 2, dakle pakao je sigurno egzoterman i smrznuo se.
Zakljucak ovog izlaganja je, da ako je pakao smrznut, ne prima vise duse i preostalo
je samo nebo, sto je dokaz postojanja Boga, a to objasnjava i zasto je Milica sinoc vikala Ah moj Boze!

Ovaj student tehnologije je jedini dobio 10!

ova hemija prosta k'o pasulj;)

How to Make a Woman Happy
It's not difficult to make a woman happy.

A man only needs to be:

1. a friend
2. a companion
3. a lover
4. a brother
5. a father
6. a master
7. a chef
8. an electrician
9. a carpenter
10. a plumber
11. a mechanic
12. a decorator
13. a stylist
14. a sexologist
15. a gynecologist
16. a psychologist
17. a pest exter- minator
18. a psychiatrist
19. a healer
20. a good listener
21. an organizer
22. a good father
23. very clean
24. sympathetic
25. athletic
26. warm
27. attentive
28. gallant
29. intelligent
30. funny
31. creative
32. tender
33. strong
34. understanding
35. tolerant
36. prudent
37. ambitious
38. capable
39. courageous
40. determined
41. true
42. dependable
43. passionate
44. compassionate

WITHOUT FORGETTING TO:

45. give her compliments regularly
46. love shopping
47. be honest
48. be very rich
49. not stress her out
50. not look at other girls

AND, AT THE SAME TIME, YOU MUST ALSO:

51. give her lots of attention, but expect little yourself
52. give her lots of time, especially time for herself
53. give her lots of space, never worrying about where she goes

IT IS VERY IMPORTANT:

54. Never to forget:

* birthdays
* anniversaries
* arrangements she makes

HOW TO MAKE A MAN HAPPY

1. Show up naked
2. Bring food

Poenta ove teme je da prichamo priche i da iz istih izvlachimo naravouchenije?

Imao je otac sina jedinca, koji je bio brzoplet,ohol, nepromisljen.
Jednoga dana otac je poveo sina do obliznjeg drveta i rekao mu: "Vidis ovo drvo, ubuduce kad zelis nekoga uvrediti, dodji ovde i ukucaj jedan ekser, vidices proci ce te ljutnja, neka to bude nacin da precutis nekome grdnju koju inace ne znas precutati."
Svakoga dana kada bi ovoga uhvatio bes,uzeo bi cekic, ekser i odlazio do drveta koje mu je otac pokazao i ukucavao bi ekser. Tako je cinio nekih dva-tri meseca, dok nije shvatio da sve redje odlazi do drveta i sve cesce ukucava ekser! Razmislio je i shvatio da je prevazisao ljutnju i brzopletost.
Zureci je otisao svome ocu da se pohvali. "Oce, video sam sta si zeleo da mi kazes sa onim sto si mi rekao da ukucavam ekser u drvo iza nase kuce svaki put kad osetim bes i ljutnju u sebi. Znaci li to da sam sada naucio ono sto si me zeleo nauciti?" "NE"- odgovori otac- "jos uvek nisi sve naucio." "Od danas svaki put kada savladas bes i ljutnju u sebi, idi do onog istog drveta i izvadi jedan ekser."
Mladic je tako i cinio. Svaki put kada bi savladao bes u sebi otisao bi do onog istog stabla i izvadio jedan ekser.
Jednog dana nije vise imalo ni jednog eksera u tom istom drvetu. Mladic se ode pohvalti ocu. "Oce, upravo sam izvadio i poslednji ekser iz onog drveta! - radosno ce mladic." Otac ga uze za ruku i povede do tog istog stabla.
"Vidis li ovo stablo?" - "Vidim!"-odgovori mladic.
"Vidis li ove rupe od eksera na njemu?" - "Vidim!" odgovori mladic.
"Zamisli da je ovo drvo ljudska dusa. Zamisli da je onaj svaku ukucani ekser uvreda koju si nekada nekome nanaeo, a da je svaki izvadjen ekser tvoje izvinjenje za izrecenu uvredu. Secas se kako je ovo stablo bilo lepo pre nego sto si poceo kucati eksere u njega? Pogledaj ga sad, izranjvano, i nimalo prijatno za oko."

Zapamti sine moj: "Svako srce bi moglo biti ovo stablo, i svaka uvreda ostavlja traga na srcu drugih ljudi, zato pazi sta pricas, jer ma koliko bilo iskreno tvoje izvinjenje oziljak ostaje - bas kao sto ce ostati na ovom drvetu dok ono bude postajalo!"

Rimady ne uzmij mi postove sram te bilo [Pristup Paklu]

*Beogradska djecica prepricavaju lekturu*

ROMEO I JULIJA
Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Zent im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i kenjaju jedno drugom kako se vole, a ne karaju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

ZLOČIN I KAZNA
Neki student je stalno bez filera jer mora da plaća stan, pošto je ispušio za mesto u studenjaku. Jednom prilikom je bio u bedaku, pa je uleteo kod neke babe, pune k'o brod na gajbu i overio je. Posle je uleteo u frku sa samim sobom, jer se plašio da će murija da ga provali. U stvari on i nije bio neki krimos vec pičketina, pa se na kraju sam prijavio muriji.

ILIJADA
Ta Ilijada traje k'o gladna godina. Vođa jedne ekipe mazne ribu od vođe druge ekipe. Onda ovaj prvi, da ne ispadne jajara, skupi ortake i opkoli ih k'o Babo Sarajevo. Ali ovi prvi ga ispuše, onako žestoko, jer su ovi drugi bili do jaja spremni. Onda jedan tip smisli kul foru da zajebu ove druge. Šatro, kao boli ih kurac za ribu, važan im je biznis koji može da se sjebe zbog nastale frke. Da pokažu da su iskulirali, oni odu i ostave šleper cigara drugoj ekipi u kome su sakrili deo ekipe. Ovi prvi su mislili da su ih sjebali i počeli da slave. Kad su se ponapijali i udrogirali, ovi drugi su izleteli iz šlepera i jebali im kevu k'o u Mortal Combatu.

RAT I MIR
Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pičke i onda se napasu muda Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, njesra sve vreme.

PROCES
Tipa u'vate drotovi bez razloga i drkaju ga kroz celu knjigu i na kraju ga sjebu do koske.

NECISTA KRV Tipa ozene starijom ribom. On provali da je njegov cale ziguje, sto ga totalno sjebe. Cela knjiga je seks, samo tako.

ANA KARENJINA

A sto bi s Anom Karenjinom da se baci pod voz, budala jedna?!
Ana Karenjina je neka zesce dobra riba, ali udata za matorca duplo starijeg od sebe. Posto njemu nije mogao da se digne, ona se smorila, pa na nekoj zurci upozna mladog, zgodnog frajera i pocnu da se vidjaju.
Medjutim, ona upadne u trip sama sa sobom da to nije u redu, iako se ceo grad kara medjusobno i na kraju padne u bedak i rokne se, a ovaj njen svaler crk'o od muke i ode na front, pa i on pogine.
Za to vreme neki tamo mamlaz muva neku ribu, al' tip je smotan, pa na soma strana zvace nesto i na kraju knjige je zaprosi...

KOSTANA

Kostana je igracica u diskoteci i zesca riba, a na nju se nalozio neki burzuj i hoce da je zeni, a ona nece. Frka joj je da nece moci da bleji po gradu jer je njegova porodica neka ozbiljna... Celu knjigu kuka neki matorac za svojom mladosti i smara sve ostale, a knjiga je zesce nerazumljiva jer je na vranjanskom

GORSKI VIJENAC

Turci opkolili Crnogorce, pa se ovi uzentali i sakrili, a njihov vodja, neki vladika, kuka da se vrate, jer on ne zna sta ce sam protiv Turaka.
Tu ih kao lozi nekim hrabrim tekstovima, posto su Crnogorci zesce utripovani da su junacine, a u stvari su picketine.
Posto im je vladika obecao da ce svi biti baje u svojoj ekipi ako pobede Turke i da ce da im da dobru kintu, odjedanput se tu stvore neke junacine koji imaju pusku koja pogadja na sto metara, pa odu u bitku i naravno (a kako bi Crnogorci drugacije) sjebu Turke.

SEOBE

Radi se o Srbima vojnim gastosima koji traze autonomiju ko Canak, medjutim, Svabe zabole racku za njih, vec ih samo iskoristavaju za sitne repa, baushtel i rad na crno. Ovima dokurci i zapale za Rusiju. Tu se
medjusobno pop****ju na "shud aj stej or shud aj gou" foru. Neki odu, neki ostanu, a Rusi ih kao i Svabe ispale za sljaku i papire. Uglavnom ljudi najebali do bola.

PROKLETA AVLIJA

Turski zatvor, ko u Ponocnom Ekspresu. Upravnik zatvora, zesce za***an lik, sve ih kara, svima im se najebava stare. Dva tipa, od kojih jedan djankoza a drugi pop, silje patku cijelu knjigu oko nekog Pekmez-Sultana (ili džem,marmelada, jebem li ga.) i posmatraju prolaznost zivota s bocne strane. Djankoza ocito poderan ko stoka a za popa se nezna. Knjiga je kratka tako da nije bas najpodesnija za potpalu, ali bi bila idealna kao podupirac za frizider ili sporet.