Politička kajgana ili ne pismenost

Konkurs popularnosti
1. maj 2009. | 11:48
B92: Najvažnija tema poslednjih nedelja je manjak novca u budžetu. Nije jasno kako i na koji način će taj manjak biti popunjen, s obzirom na činjenicu da Vlada Srbije iz dana u dan menja odluke i ideje. MMF je otišao, ali odbor direktora za dve sedmice treba da potvrdi aranžman. U međuvremenu se ulažu napori u traženju novca sa strane, sve je u prvom planu sem smanjivanja glomazne administracije, koja je, prema podacima koje možemo čuti u javnosti, od 2001. godine, kada je uprava imala 9.000 zaposlenih, narasla na skoro 28.000. Sve teme u Srbiji su u drugom planu, od Ratka Mladića do Evropske unije. Ministar Ljajić danas kaže da odavno u Srbiji nije bilo ovakve napetosti i straha. Zašto je Vlada neodlučna, jedno je od pitanja za mog gosta, gospodina Božidara Đelića, potpredsednika Vlade zaduženog doduše za evropske integracije, ali ja imam utisak da je to potpuno u drugom planu. Da li ste saglasni sa tim utiskom?

Đelić: Ne treba to biti u drugom planu, a naravno da ova kriza, koja je u poslednjih šest nedelja odnela tri Vlade, mađarsku, češku i litvansku, koja je u poslednja dva dana odnela... odnosno proizvela je ostavku predsednika najveće automobilske kompanije Dženeral motors i najveće evropske kompanije Pežo, je stvarno veoma duboka. I u svim zemljama ovo je tema broj 1, naravno, i 2. aprila lideri 20 najvećih zemalja sveta će zapravo o tome i razgovarati.

B92: Sva je prilika da će se i posvađati oko toga.

Đelić: Mislim da se polako stvara jedna forma konsenzusa, znači, to je pre samita, pokazuju se razlike da bi se došlo do zajedničkog stava na kraju. Amerika bi htela da Evropa, Indija i Kina naročito ubace još više novca u ekonomiju poput Amerike, koja će da uđe u neverovatan deficit od 13% bruto domaćeg proizvoda. A mi... cela ova priča poslednjih nekoliko nedelja, to je oko 2 ili 3% ili 4% deficita.

B92: Francuska i Nemačka se uzdržavaju od novog ulaganja u privredu dok ne vide efekte.

Đelić: Jeste, ja mislim da ti... sada ćemo videti u nedeljama koje dolaze prve efekte i veoma pomno moramo to pratiti, jer mi smo otvorena zemlja, veoma vezana sa... I kad govorimo o tome, ja verujem da određeni slušaoci kažu - pa, dobro, nemoj ti meni sad o Francuskoj, pričaj mi o onom što se dešava kod nas. Ali činjenica je da smo mi neverovatno već sada vezani za ono što se dešava i u toj Nemačkoj i u toj Francuskoj, jer oni u velikoj meri, to je 70%, kupuju proizvode koje mi proizvodimo. I zbog toga oporavak Opela, koji je sada na dnevnom redu, to je istovremeno rad ili manjak rada za naše auto-komponentaše. Tako da, jeste, ja očekujem da će se naći konsenzus u svetu i da će sada kada se upumpava ovaj veliki novac, na stotine milijardi dolara, da će to početi da ima efekte.

B92: Ali je činjenica da smo mi vezani za sopstvene propuštene šanse u reformi i svemu ostalom. Postoji kriza u potrošnji.

Đelić: Da, kriza pokazuje pukotine na zidu mnogo bolje nego da imamo nešto više novca da ga onako dokrajčimo. I jeste, ove tenzije koje sada vidimo sada nas sve obavezuju da rešimo i neke stvari koje već dugo neko izbegava da reši.

B92: To su vlade u kojima ste i vi sedeli.

Đelić: Ne, to je Vlada 2006. koja je potrošila u suštini... i delimično da i ona prethodna, novac od Mobtela, znači prodaja Telenoru, umesto da se to uloži u vraćanje dugova, tj. da se da za kapitalne investicije, to je otišlo u potrošnju skoro sve. Imamo mi dosta problema, ali sada je pitanje šta možemo uraditi u ovom momentu. Nema lakih rešenja.

B92: Zašto ste juče ponovo bili na otvaranju šoping mola?

Đelić: Zato što je tu zaposleno 1.200 ljudi, zato što je to investicija od 150 miliona evra, zato što je to investicija u ovim vremenima jedna od dve-trinajveće finansijske institucije u Americi koja namerava da oformi još jedan fond od sto miliona dolara za dodatne investicije. I u ovom momentu ja sam to otvorio kao što sam otvorio onaj prvi šoping mol i otvoriću treći šoping mol, jer to je način na koji se ljudi zapošljavaju, ukoliko ima prometa.

B92: Znate li za kolike plate oni rade, da li imaju socijalni program ili nemaju? To su isto važna pitanja.

Đelić: To su isto validna pitanja.

B92: Prošle nedelje je jedan ministar otvorio SOS prodavnicu, koja je takođe proglašena uspehom.

Đelić: Ali moramo se, naravno, u svakom momentu pitati da li je bolje da neko ima radno mesto ili nema. Ako se formiraju nova radna mesta, to je dobro. Ja sam bio u petak u Nišu i posle skoro godinu dana napora jedna velika francuska firma „Sažem“ je potpisala memorandum o razumevanju da investira do 6 miliona evra za početak i zaposli 250, a kao što su već najavili, ukoliko se stvari odvijaju prema njihovom biznis planu, i 500-600 ljudi u okviru radničkog kruga tamo u Nišu.

B92: Da, ali koliko memorandum o razumevanju obavezuje i kada? Imali smo mi memorandume o razumevanju...

Đelić: Ali ako nemate memorandum o razumevanju, nemate ni investiciju. Tako da... hajde da ne budemo zluradi i da kada se pojavljuju i oni retki...

B92: Ne, nisam zlurada, samo postavljam pitanje.

Đelić: Ne, samo želim da kažem da treba pozdraviti sve napore onih ljudi koji otvaraju radna mesta. Ništa nije idealno, ništa u životu nikada nije do kraja sigurno, ali moramo da se borimo. Ako se prepustimo očaju, ako kažemo - ovo je suviše teško za nas, onda neće ići na dobro u ovoj našoj zemlji. Znači, mi moramo da se borimo. I da vas podsetim, dve nedelje ranije bio sam u Svilajncu i tamo smo dobili jednu investiciju koja je još manja, a to je dva miliona evra za otvaranje šest hektara plastenika, ali to je najveća firma u svetu, holandska, koja se bavi takvom proizvodnjom. I to je klica i ako uspe tih šest hektara, uskoro će ih biti na desetine. Tamo je jedna poljoprivredna škola koja ima na desetine hektara i na taj način možemo da uposlimo ljude. I potvrdili smo investiciju nemačkog „Reuma“ iz Baden Vitenberga koji je u teškoj situaciji. Jedan deo njegovog pogona iz Češke će se premestiti u Svilajnac. Znači, borimo se svakog dana da se otvaraju radna mesta i da se očuvaju radna mesta koja postoje.

B92: Predlažem sad da se spustimo na život običnih smrtnika...

Đelić: Zar nije ovo... ovo je veoma život...

B92: Jeste, ali je to sve u domenu velikih cifara i velikih planova.

Đelić: Nije, apsolutno nisu... to je 250... znači to je sto ljudi koji će biti zaposleni do kraja godine i to su veoma konkretne stvari koje se dešavaju.

B92: Život nas običnih smrtnika izgleda ovako, da gledamo svaki dan u Vladu koja donosi jedan dan jednu odluku, drugi dan drugu odluku, a sve one se odnose na nas. Kako je to moguće?

Đelić: Imaćemo danas sastanak sa predsednikom Vlade i mislim da tu moramo da malo prodiskutujemo kako smo došli do ovoga...

B92: O čemu treba prodiskutovati?

Đelić: Pa, treba reći da smo, pod 1 - povukli jedan dobar potez, a to je da smo već pre godinu dana otpočeli, tj. čim je formirana Vlada, u junu mesecu, otpočeli formalne diskusije sa MMF-om, jer je već tada bilo jasno da će ovo biti jedna ozbiljna kriza. Danas je Srbija jedina zemlja u regionu koja ima validan, formalni program koji će sada biti proširen kada se do kraja dogovorimo sa MMF-om.

B92: Kako jedina? Imaju sve zemlje...

Đelić: Nemaju sve zemlje, u međuvremenu je Rumunija dobila, ali u kriznoj situaciji koja je mnogo nepovoljnija. I u ovom momentu mi povlačimo iz činjenice da imamo taj sporazum nekoliko beneficija. Prva je, i sad da kažem, to je bio moj deo zaduženja, a to je da izvučem, pod znacima navoda, malo narodski, sve moguće izvore iz Evropske unije, znači to je 120 miliona evra transformacije, pretpristupne pomoći, bespovratne pomoći...

B92: Zar ta pretpristupna pomoć nije namenjena za projekte, a ne za krpljenje budžetskih rupa zemalja koje nisu štedele?

Đelić: To nije krpljenje budžetskih rupa zato što nam neće dati taj novac da ih tako kao što kažete krpimo, tj. da plaćamo plate i penzije, nego da finansiramo reformske poduhvate i kapitalne investicije. To će biti ciljana budžetska podrška, i to jeste dobro, jer ritam tih projekata, naročito... da ne ulazim u tehničke detalje, jer to bi preuzelo puno vremena. Ti projekti bi došli tek 2011. godine u novcu i deo tog novca bi otišao...

B92: To znači da do tada nema novca?

Đelić: Ne, nego...

B92: Kad dobijamo 120 miliona?

Đelić: Dobijamo... u julu mesecu će se održati sastanak onih koji o tome odlučuju u Evropskoj komisiji. U međuvremenu...

B92: Tada odlučuju kada dobijamo novac, je l'?

Đelić: Ne, novac će onda već krenuti, ali tada će se odlučiti koliki je ukupni obim, jer ja sam istovremeno tražio više novca. I ono što je novost od prošle nedelje to je ono što mi je saopštio gospodin Joakim Almunja, ministar finansija Evrope, komesar za ekonomiju i finansije, to je da i formalno Evropska komisija zbog napora Srbije, i to je sve ovo što se dešava i oko MMF-a i drugih napora, spremni su izuzetno i na privremenoj bazi Srbiji i za sada samo Srbiji da daju iz IPA fondova bespovratne pretpristupne pomoći sa jedne strane, i makrofinansijske podrške koja je povoljan zajam u smislu da ćemo ga dobiti pod istim uslovima pod kojima ga dobija i Evropska unija.

B92: Da li je to kompenzacija za to što je faktički zapadni Balkan na ledu kada je reč o Evropskoj uniji?

Đelić: Ovo nije kompenzacija, nego to je način na koji će Evropska komisija, Evropska unija, zemlje članice dokazati da su solidarne i da u momentu krize i pod ovim okolnostima u Evropi i o tome se dosta priča, i institucionalna kriza i pad češke vlade, to je problem sa Lisabonskim sporazumom i izbori za evropski i nemački parlament. To je najkonkretniji i najbrži način dokazivanja evropske solidarnosti prema našoj zemlji. Ja sam se tu, da kažem, zahvalio Evropskoj uniji, jer u suštini, mi sada razgovaramo o paketu koji će biti i veći od ove cifre od 120, o kojoj sam govorio, koja će pokriti određene izdatke ove i sledeće godine. To nije način na koji mi sad pokušavamo da prebacimo naše probleme na evropske poreske obveznike, ali to je način da se podeli teret ove krize tako da ne budemo sami u tom deljenju, jer mi ovu krizu nismo prouzrokovali i mi smo i dalje jedna krhka zemlja...

B92: Nismo svetsku, ali jesmo delimično našu prouzrokovali.

Đelić: Nismo prouzrokovali našu krizu. Srbija je imala korektne performanse, imala je određene probleme, ali ovaj problem koji dolazi, dolazi ovoga puta van naše zemlje. I druga stvar koja se desila, samo da vidite u smislu šta se dešava i šta je bilo moje zaduženje. U sredu smo dobili odluku da ćemo dobiti novac ove i sledeće godine, obim će se definisati kada u aprilu dođe jedna tehnička misija Evropske komisije i dobićemo paket za ovu i sledeću godinu. Druga stvar se desila u petak, to je na sastanku sa poslovnim bankama, to je izuzetno važno, možda deluje apstraktno, ali naš privatni sektor, i to su industrijske firme uglavnom, one su dobile oko četiri milijarde evra kredita i poslovne banke, ako smem tako da kažem, potpomognute od MMF-a i Evropske komisije, koje su bile prisutne, i na srpskom jeziku su im rekle - slušajte, mi ćemo podržati Srbiju, ali to nije zato da vi izvlačite novac iz nje, nego to je da svi zajedno održimo stabilnost i očuvamo industrijske i privredne kapacitete Srbije i zapadnog Balkana. I oni su se tu obavezali da će održati nivo napora za našu privredu, a ono što je sad sledeća tema sa bankama to je da one nam daju jedan sindicirani kredit, to se tako tehnički zove, gde će nam popuniti preostalu rupu u budžetu.

B92: Na šta će konkretno tih 120 miliona biti utrošeno?

Đelić: Mi ćemo ih... to ćemo razgovarati sa ekspertima Evropske unije, to će se fokusirati na određene linije našeg budžeta.

B92: Znači, mora da bude konkretan projekat Koliko znam, ima pet kategorija IPA fondova.

Đelić: Ne, to je drugačije, ovo je vanredna situacija, neće to ići...

B92: To i pitam, zato i pitam.

Đelić: Prvo, uslovi će biti da se održe evropske integracije, tj. da one obaveze koje smo preuzeli u Nacionalnom planu za integraciju u Evropsku uniju se ispune. To znači da se nastavi sa izglasavanjem zakona, i isto tako da je kapacitet koji treba da se formira, što u Kancelariji za evropske integracije i što je i te kako važno, u raznim ministarstvima. Da imamo ljude koji su u stanju da usklađuju sa Evropskom unijom, koji znaju da pripremaju te projekte i koji su u stanju, što je i te kako važno, da u finansijskom smislu ih sprovode na jedan transparentan način.

B92: A od čega ćemo te projekte onda finansirati, ako ovaj novac trošimo za to?

Đelić: Dogovorili smo se da sklopimo IPO 09 i 10 zajedno, tako da sve što smo spremili i zvalo se 09 će se zvati 10...

B92: A šta znači 09 i 010?

Đelić: Setite se, u novembru 2007. ja sam u ime naše države potpisao paket od milijardu evra i to je podeljeno po paketima od 200. E, pa ovih dvesta 2009. smo podelili otprilike na dva, malo više za budžet i manje, a onda smo rekli - hajde da onda ovo što je bilo 10, ubrzamo...

B92: Pa, znači ipak je za budžet, onda?

Đelić: Jeste za budžet, ali za nastavak reformi, jer to je filozofija IP. I da vam kažem još jednu stvar, moramo sagledati realno do kraja, odustajanje od povećavanja cene električne energije, koje je apslutno razumljivo pod ovim okolnostima, znači da će naš EPS imati nekih osam milijardi dinara manje prihoda. Novac koji je bio predviđen za remont, EPS je nepopularna firma zato što često se priča o njoj kao o glomaznoj, često se priča o tome da previše troše. I tačno je da ćemo ove godine...

B92: Hoćete da kažete da to nije tačno?

Đelić: Ja ono što želim da kažem to je da moramo malo više da baratamo činjenicama. Ja ću predložiti da formiramo mnogo jaču formu kontrole u Vladi nad javnim preduzećima koja, sada kada je rečeno da ćemo im ove godine uzeti ceo profit, bi možda imale određeni podsticaj da naduvaju troškove.

B92: Jeste, o kontroli nad javnim preduzećima ste pisali u svom autorskom tekstu 6. marta u „Ekonomistu“. Postavlja se pitanje kako je moguće da te kontrole nije do sada bilo, jer javna preduzeća nisu privatna preduzeća.

Đelić: Nisu privatna, išlo se na to da resorna ministarstva treba da ih nadgledaju i dokazano je, možda ne prvi put, da to nije dovoljno. U Ministarstvu finansija, a ja ću predložiti na nivou Vlade, mora se formirati određeno telo koje će ih svakodnevno pratiti. I samo da završim sa EPS-om, taj remont za koji danas nema para ili nema dovoljno, to nije novac apstraktan, nego to je novac za naše preduzeće, našu industriju koja danas ima manje potražnje. I ukoliko se ne desi remont u EPS-u, to je loše za celu privredu i nelikvidnost za veoma velike... I tu moramo da tražimo dodatnu podršku, i tu završavam, ako hoćete, i ovaj moj deo u formiranju tog makro... makro uslova u ovom momentu. IPA fondovi, rad sa evropskim poslovnim bankama, i treća stvar, to je rad sa Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj i Svetskom bankom, koje već sada će povećati njihov napor za naš Koridor 10. Ali verujem da ćemo u nedeljama koje dolaze morati da od njih zatražimo dodatni napor na koji su one spremne, da nam daju projektne zajmove da bismo na taj način mogli da zatvorimo ovaj jaz u budžetu, uključujući i remont.

B92: To je ono što mi tražimo od drugih. A šta mi treba da uradimo, kako je moguće da Vlada ne može da odluči da li će da oporezuje plate građana sa šest odsto ili neće? Kako je moguće da jedan dan izlaze s jednom idejom, drugi dan izlaze sa drugom idejom?

Đelić: Prvo što želim da kažem to je...

B92: Šta se dešava u Vladi?

Đelić: Prvo, želim da kažem, da dam malo konteksta. Znači, ono što je konstatovano zbog pada rasta, znači od prvobitnih plus 3,5%, koje je bilo predviđeno, sada se očekuje minus 2% i to ima efekat na privredu, ima efekat i na prihode. Otprilike 90 milijardi, znači to je ukupno 190 milijardi dinara, recimo 2 milijarde... Pola smo našli gde da finansiramo, to je ovo o čemu sam sad pričao, pa se ne vraćam na to.

B92: To je jasno.

Đelić: Pa, jasno.. možda je jasno, ali nije lako, verujte, nije lako, pošto svi traže pare u isto vreme, i to je jedna ogromna borba da održimo podršku za finansiranje naše ekonomije. Ali, dobro, sad ovaj drugi deo koji ste...

B92: Ali vi upravljate ovom zemljom, doveli ste se u ovu situaciju.

Đelić: Jasno je, ali to nije tako lako. Ovo prvo još je teže, naravno, jer to je pitanje koje se tiče nas, i to je ova druga polovina, gde moramo da vidimo kako ćemo smanjiti taj jaz od 100 milijardi dinara. Imamo dva načina, da smanjimo troškove ili da povećamo prihode budžeta.

B92: Zašto Vlada ne krene od sebe?

Đelić: Krenula je tako da...

B92: Smanjili ste količinu kafe koju pijete...

Đelić: ... dve trećine... to je simbolika, ali ima mnogo ozbiljnijih stvari koje se sada pripremaju. Dve trećine ušteda, znači dve trećine od tih 100 su uštede, znači smanjenje troškova, smanjenje određenih razdela u budžetu, povlačenje i smanjenje, da kažem, svega ovoga što je bilo mogućnosti komotnijeg života u javnim preduzećima i zamrzavanje plata u javnom, državnom sektoru do kraja sledeće godine. Želim tu da kažem da ovo što ste rekli, to je da je državna uprava porasla sa 9.000 na 28.000... to nije tačno...

B92: To je javni podatak, ja sam se i ogradila, rekla sam da su to podaci koji se pojavljuju u javnosti.

Đelić: Nije tačno, o tome smo raspravljali prošle nedelje na Vladi, gospodin Marković je o tome pričao...

B92: Ali je činjenica da sad ima 27.000, skoro 28.000 zaposlenih.

Đelić: Jeste, i to predstavlja rast od 4,5% od onog momenta kada je nestala Srbija i Crna Gora. Znači, jeste, rast je postojao, ali nije u toj meri. I znam da se ljudi stalno fokusiraju na tu državnu upravu, ali...

B92: Naravno...

Đelić: ... Ali ako sagledate činjenice, država zapošljava 550.000 ljudi, od kojih je 28.000 samo u državnoj upravi.

B92: Kako samo? 25 ministarstava na 8 miliona stanovnika...

Đelić: Kažem na ukupno 550.000, 28.000 je u državnoj upravi, 130.000 otprilike u prosveti, 150.000 otprilike u zdravstvu, pa onda imate 180.000 u javnim preduzećima. Znači, velike uštede novca se nalaze u ovim poslednjim kategorijama.

B92: Ali vi ste, gospodine Đeliću, ekonomista. Da li biste vi u svojoj firmi zaposlili 28.000 ljudi, da imate firmu kao što je Srbija?

Đelić: Nedvosmisleno je da moramo da uradimo analizu na bazi onoga šta je nužno i nedvosmisleno je pod ovim uslovima, jer ovi budžetski problemi neće nestati ove godine, oni će se nastaviti sledeće godine, moramo krenuti u jedan fazni, zakonski utemeljen način. Ljudi kažu - pustite ljude, ali to su ljudi koji imaju zakonski utemeljena prava i kao što je slučaj u privatnom sektoru, odlazak osobe iz državne uprave iziskuje i otpremninu, a to je novac.

B92: Ali ne i u privatnom sektoru, tu dobijate otkaz...

Đelić: Ima i toga, tačno je...

B92: Osim ako nije privatni sektor u nekom socijalnom programu...

Đelić: Nije sporno da treba ponovo diskutovati o zakonima, ja očekujem da ćemo i promeniti te zakone da bi bila veća fleksibilnost u zapošljavanju.

B92: Možete li da se usredsredite na taj porez od šest odsto?

Đelić: Da, to ste hteli da me pitate. Vidite, prvo što želim da kažem to je da nije dobro da se izlazi sa jednom merom, pa onda sa drugom merom. Znači, ja sam bio ministar finansija, tada se kaže mera i onda se sprovede, jer mora da se zna i ono što su privredni subjekti, oni moraju da se odrede prema tim merama. I nije dobro najavljivati neke mere pre nego što se one donesu, jer to dovodi do raznih anticipativnih ponašanja, tj. ljudi se unapred upodobljavaju novonastaloj situaciji, što može...

B92: Ne, nego se ljudi plaše, vide da Vlada ne zna šta hoće.

Đelić: Znači, ja očekujem da ćemo danas imati jednu veoma otvorenu diskusiju na Vladi, tj. u jednom krugu koji je sada pozvao naš predsednik Vlade, da će se tu utemeljiti jedna situacija i da ćemo se držati od sada toga.

B92: A šta će se utemeljiti?

Đelić: Kako ćemo od tih 190 milijardi, koje je jaz između onoga što predviđamo ove godine, ako se ništa ne uradi da prihodujemo i da rashodujemo. Nađeno je rešenje za 160 od tih 190, da nađemo način da ovih 30 preostalih nađemo pravo formu. Što se mene tiče...

B92: Šta vi predlažete? Šta ćete danas na tom sastanku predložiti?

Đelić: Znate kako, hajde, ovaj predlog, onaj predlog... Nije veoma... nije uputno da sada ja dodajem još malo buke u svemu ovome...

B92: Ali sigurno imate ideju.

Đelić: Ja naravno imam moje ideje, ja ću ih podeliti sa mojim kolegama...

B92: A mislite da je dobra ova ideja da se svi oporezuju sa šest odsto? Dopada li vam se ta ideja?

Đelić: To što se meni dopada ili ne je pitanje za mene, mogu vam samo reći da mislim u ovom momentu ono što se može objasniti to je da nešto bolje stojeća, hajde da kažem, polovina ili trećina našeg stanovništva mora pokazati veću dozu solidarnosti sa ostatkom društva.

B92: U kom smislu?

Đelić: Pa, ljudi koji imaju primanja, ukupna primanja koja su iznad proseka ili koja su recimo za određeni procenat iznad tog proseka da se skoncentriše taj dodatni napor solidarnosti na njima, jer oni imaju nešto više...

B92: Jeste, ali ljudi sve vreme imaju podatke u glavi o glomaznoj državi koja ne želi da krene od sebe.

Đelić: Da, ali znači da moramo uz to napraviti tri stvari, dodatni napor na štednji, tako da 30 milijardi ne ostane na prihodnoj strani, da tražimo dodatne prihode, nego da dodatno štedimo. To je prva stvar, druga stvar, da ukoliko dođe do napora da se ona usmeri na one koji su bolje stojeći...

B92: A šta znači, po kojim kriterijumima bolje stojeći?

Đelić: Pa, vidite, bolje stojeći...

B92: Šta su bolje stojeći u Srbiji?

Đelić: Naravno, velika stvar koja se dešava i koja ne sme kroz ovu krizu da se ugrozi, to je formiranje srednje klase u našoj zemlji. Srednja klasa je stabilizator svakog društva, ona je zapravo izvor stabilnosti bilo koje demokratije.

B92: Poslednji put sam čula da je Milošević pomenuo srednju klasu u intervjuu sa Vučelićem u negativnom kontekstu.

Đelić: E, ja ću danas da je pomenem u veoma pozitivnom smislu i ove mere ne smeju da ugroze tu srednju klasu, koja je poslednjih godina počela postepeno nešto bolje da živi. Šta to znači? Konkretno u ciframa, to znači da ako se ide na nešto malo bolje stojeće, tu srednju klasu, stope o kojima pričaju ne smeju da budu visoke, ni oni sad ne treba da kažu - e, pa nećemo da oporezujemo sa šest odsto sve...

B92: Dobro, je li šest odsto visoka poreska stopa?

Đelić: Šest odsto je visoka stopa za one koji imaju veoma niska primanja. Kad imate 12,13, 14.000 dinara plate i penzije, to je veoma visoka stopa, svaka stopa na tom nivou primanja je ogromna.

B92: 100 dinara je mnogo za takve ljude.

Đelić: I zbog toga to premestite... I treća stvar, verujem, moramo onda deo tog tereta premestiti na indirektno oporezivanje, tj. akcize i eventualno 1 poen na PDV. Pa, 1 poen PDV-a podiže prihode za 15 milijardi dinara, znači 1% PDV-a bi zatvorilo pola od ovih 30, ali da ne zaboravimo, PDV, možda se to manje oseća direktno u džepu, ali on pogađa na isti način i siromašne i bogate, jer cene će se pomeriti na isti način za sve. Znači, on.. i to je veliki paradoks u ekonomskom životu, on je u jednom socijalnom smislu nepravedniji, ali se lakše sprovodi, jer je podeljen na celo stanovništvo i ljudi ne vide direktno na njihovoj plati ili penziji...

B92: Međutim, privatni,poslodavci su skeptični u vezi sa porezom i predviđaju i odlazak na crno tržište, smanjenje plata u tom iznosu, prema tome, pitanje je koliko će budžet zaista dobiti...

Đelić: Evo, reći ću vam moje jasno iskustvo ovih osam godina, mada, kao što sam rekao, ja se ne bavim javnim finansijama trenutno, to je da svaka stopa koja pređe nekih 18% je veoma teška za naplaćivanje u svakoj zemlji, pa i u Srbiji. Eto.

B92: Što znači?

Đelić: Što znači da ne bi trebalo da idemo iznad bilo čega što bi bila veća stopa od toga, u bilo kakvoj kumulativnoj formi, jer ćemo samo proizvesti dodatnu sivu ekonomiju.

B92: Vi ste potpredsednik Vlade. Kako objašnjavate činjenicu da deluje kao da Vlada tumara, da ne zna šta želi?

Đelić: Moj predlog će danas biti...

B92: Nećete da mi odgovorite na pitanje.

Đelić: Ja ću vam odgovoriti na pitanje koje ja mogu da odgovorim na ovo pitanje, a to je...

B92: Pa, radite u Vladi, ja vas pitam za utisak...

Đelić: Ja ću vam reći moj predlog, to je da se danas ova stvar na strani Vlade mora uozbiljiti, da danas moramo da utanačimo, najkasnije do kraja nedelje, jednu jedinstvenu poziciju koju ćemo braniti do kraja i vezati sudbinu naše Vlade oko te pozicije koju ćemo onda solidarno deliti. Jer, ima nekih inicijativa za soliranje, da neko kaže - ovaj drugi je predložio tešku stvar, hajde ja vas branim. Kroz ovo celo društvo, pa i Vlada mora da prođe na solidaran način. Svi dobro znamo da ima socijalnih tenzija, svi dobro znamo da je veoma teško u svim segmentima našeg društva i svi dobro znamo da je mnogo bolje za sve nas da kažemo istinu i da saopštimo istinu kakva ona jeste i da sprovedemo sve mere, pokazujući da je pre svega Vlada, država krenula od same sebe i da na jedan ravnotežni način prođemo kroz ovo. I da se toga držimo, i da to bude ono što ćemo na kraju nedelje predložiti međunarodnoj zajednici i da to nije samo MMF. Tu je, kao što sam malopre govorio, tu je i Evropska unija, Svetska banka, svi gledaju šta ćemo uraditi.

B92: To je jasno, međutim, šta je zapravo iz perspektive Vlade istina? U oktobru ste nam pričali da ćemo iskoristiti krizu u svoju korist.

Đelić: Ne, nikad to nisam rekao.

B92: Kako niste? Možemo da profitiramo iz krize...

Đelić: Ne, nisam to rekao, nego sam rekao da one zemlje...

B92: A šta je sad istina, u stvari?

Đelić: Istina je da Srbija, i neću da ponavljam ove investicije o kojima sam vam malopre pričao, šta se dešava? U momentu kada potražnja na svetskoj pijaci pada za 20 do 30% i to nekoliko godina, sve firme traže načine da proizvedu jeftinije i traže mesta gde će relocirati njihove skupe pogone, a Srbija može i mora biti jedan od tih pogona. Daću vam još...

B92: Jeste, ali Srbija je na osamdeset i nekom mestu na Forbsovoj listi, 82, a Hrvatska je na 50. mestu.

Đelić: Jeste, ali Hrvatska ima... vidite, i kod njih je...

B92: A da li poslovni ljudi čitaju te liste? Čitaju ih, sigurno.

Đelić: Sve čitaju, a najviše ih interesuje kada im ponudite jedan paket za investiranje koji je povoljan za njih, i to je nešto što Srbija zna da uradi. Koliko smo uradili u Inđiji, na primer... Evo, „Grundfos“, koji je svetski lider u domenu pumpi, radili smo dugo i na kraju smo uspeli sa kolegom Ješićem i sa kolegama iz Vlade da rešimo dosta komplikovane stvari oko zemljišta tamo, u Inđiji. I sada ćemo imati investiciju od 45 miliona evra, što nije malo.

B92: Postoji li spremnost u Vladi i da li se u njoj razgovara o smanjenju broja ministarstava, što bi faktički bila neka vrsta rekonstrukcije? Govorim o pravom smanjenju broja ministarstava, a ne o spajanju bez ukidanja.

Đelić: Ja sam pobornik toga da napravimo jednu veoma, da kažem, jaku i manju Vladu. Sa druge strane, mislim da je o tome govorio predsednik Tadić, Vlada je izraz onoga što su građani glasali. Kada bismo mi imali jedan bipartitni sistem...

B92: Ne, Vlada je izraz koalicionog sporazuma.

Đelić: Jeste koalicionog sporazuma, ali taj koalicioni sporazum je način na koji nađete minimum 126 glasova u Skupštini. Znači, mi imamo jedan broj partija koje formiraju ovu koaliciju i najbolji način da vežete solidarnost koalicije to je da zajedno delimo odgovornost i u izvršnoj vlasti, a ne samo u zakonodavnoj vlasti. I u tom smislu mislim da se treba i tu kloniti neke forme demagogije, pa da se dva-tri manja ministarstva uklone, i to je, hajde da kažem... i onda kažemo - pa, dobro, hajde, i to smo odradili. Mislim da bi bilo dobro da iskoristimo da formiramo jedan manji broj, ukoliko je to moguće, ali za to je potreban jedan efikasni. poltiički konsenzus.

B92: A ima li ga u ovom trenutku?

Đelić: To će se videti u nedeljama koje dolaze. Mislim da je, od svega ovoga o čemu smo jutros govorili, najvažniji način da naši građani budu uvereni da je njihova Vlada uradila sve što je moguće da pod ovim teškim okolnostima na jedan ravnomeran i pravičan način rasporedi teret krize.

B92: Izvinite, da li vi verujete stvarno da građani to misle? Da je Vlada uradila sve?

Đelić: Građani očigledno danas to ne misle, na Vladi je da uloži dodatne napore i ne treba očekivati da će bilo ko biti zadovoljan, jer ovo što radimo po prirodi ne može biti popularno. Znači, ne treba očekivati, ovo nije konkurs popularnosti, ovo je momenat kada treba da se povuku i teške mere, ali alternativa tome je nestabilnost dinara...

B92: Ali iz neodlučnosti Vlade deluje kao da je to konkurs popularnosti, jer jedan kaže jedno, pa onda pročita istraživanja, pa onda sutradan odstupi od tog što je prethodnog dana rečeno.

Đelić: Tako ne treba da se vodi država i ja očekujem da ćemo na današnjem sastanku i do kraja nedelje utanačiti jednu poziciju koja će biti pozicija Vlade, ove države, za koje ćemo izaći pred Skupštinu, tražiti većinu i ako ima, ima je, i ako je nema, nema je. Onda to povlači druge posledice, i to je veoma važno zbog kredibiliteta naše zemlje i na međunarodnoj sceni. Taj kredibilitet, videli ste, „Fajnenšel tajms“ je prošle nedelje imao članak gde je rekao - pod ovim okolnostima kada vidite, i susedna Rumunija i mnoge druge zemlje, pošto svi imaju probleme, često i teže od naših, mi u ovom momentu, ako nastavimo da radimo odgovorno, možemo biti element stabilnosti u jugoistočnoj Evropi.

B92: Ukoliko bude odlučeno da se smanjuje broj ministarstava, Ljajić je rekao da bi se on odrekao svog. Kog resora biste se vi odrekli? Vi faktički imate dva resora.

Đelić: Ne, ja u ovom momentu vodim jedan resor, to je Ministarstvo nauke i tehnološkog razvoja.

B92: Dobro, potpredsednik ste Vlade za evropske integracije.

Đelić: A potpredsednik sam i starešina, tj. predsednik Vlade je preneo na mene ovlašćenje da rukovodim Kancelarijom za evropske integracije, tj. da koordiniram.

B92: Čega biste se dobrovoljno odrekli od ta dva zaduženja, ako biste morali?

Đelić: Ja sam najmanje ovde bitan, znači, treba.. ako menjamo stvari u Vladi, hajde da sednemo i da napravimo jednu Vladu koja će biti još funkcionalnija i štedljivija od ove koju imamo. A to znači da će iza toga biti i manje državnih sekretara, manje pomoćnika, manje raznih činovnika i da će ona imati i veću efikasnost u donošenju odluka.

B92: Šta se dešava sa platama za naučne institute? Putem mejla sam dobila poruke da im kasne plate i honorari.

Đelić: One dramatično kasne.

B92: Zašto?

Đelić: Pa, to je pitanje za Trezor Republike Srbije, to je pitanje za Ministarstvo finansija Republike Srbije. To već traje tri meseca i jeste da je ova situacija teška, ali je apsolutno nedopustivo da onaj segment u našem društvu gde najviše u ovom momentu kasne plate, i to već po treći put, i sad 20 dana, su zapravo oni koji su najmobilniji i koji, ukoliko odu, na trajni način će opustošiti intelektualni potencijal naše nacije.

B92: Šta vi kao ministar za nauku možete da učinite tim povodom? Vi ste ipak resorni ministar.

Đelić: Ja svaki dan zovem ministarku finansija, moji saradnici svaki dan zovu Trezor Republike Srbije i svaki dan dobijamo drugačija objašnjenja. Tačno je da para nema mnogo, ali moram da kažem da nije... i kad smo govorili pre o srednjoj klasi, sigurno je da naše intelektualne elite, koja isto tako mora da se reformiše, da se ne lažemo, ulazimo u reformu i Vinče, ulazimo u reformu mnogo čega, koje mnogo godina nije promenjeno.

B92: Vidim da su u Vinči zabrinuti zato što želite da im zatvorite institut.

Đelić: Apsolutno ne, Vinča će doživeti, kad prođemo kroz ovaj cunami ekonomske krize, preporod, ali prvo mora da se razdvoji ono što je nuklearna dekomisija, koja nije nauka, i formiraće se odvojeno pravno lice koje će to raditi, od onoga što je nauka, fizika, hemija, biologija, medicina, gde ćemo naravno uložiti dodatne napore. Šta želim da kažem naučnicima? To je da napori se ulažu i ja očekujem da ovaj rebalans budžeta da stabilnost ljudi i da kažemo istinu kolike će biti plate, ali da se one isplaćuju na vreme, jer i ti ljudi imaju kiriju, Infostan, i ponekad imaju i rate za kredit. Nedopustivo je ovo što se sada dešava.

B92: Kako ste razumeli izjavu Olija Rena, sa kojim ste se inače sreli pre nekoliko dana, da Srbija ipak treba da čeka sa kandidaturom? On je rekao da treba da se primeni Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, da se odblokira i da pre svega treba da se poradi istinski na sprovođenju reforme u sudstvu, borbi protiv organizovanog kriminala i korupciji. Bilo je reči o tome da ćemo mi u junu podneti zahtev za kandidaturu za članstvo u Uniji. Da li se od toga odustalo?

Đelić: Savet za evropske integracije je podržao Vladu da podnese kandidaturu ove godine u saradnji sa evropskim partnerima. Pala je češka vlada, nikada se ne daje kandidatura tehničkoj vladi. Sa druge strane, tačno je ono što je rekao Oli Ren u smislu da tehnički ne možemo dobiti status kandidata sve dok nemamo i formalno zajedničku primenu SSP-a bar neko vreme. Ali ja sam na sastanku sa Olijem Renom i zvanično predstavio naš napredak u primeni SSP-a i zvanično smo tu predstavili napredak u domenu vizne liberalizacije. I mogu vam reći da, što se tiče vizne liberalizacije, stvari su orijentisane u dobrom pravcu. Mnogo o tome pričamo, rokovi... ako se desi ta vizna liberalizacija koji mesec kasnije od onoga što sam rekao, biću najsretniji čovek na svetu. A idemo ka tom putu...

B92: Pitanje je ko će i putovati.

Đelić: Mnogo sam sam bio kad se pokretao taj proces, sada nas ima mnogo i to je mnogo dobro, kao ekipa da guramo u tom pravcu.

B92: Ali je jako važno da mi još nemamo Akcioni plan o prihvatanju ljudi koji dolaze po ugovoru o readmisiji, o njihovoj integraciji. Kako je to moguće, kad već nekoliko godina to znamo?

Đelić: Imamo strategiju u tom domenu, transformisaćemo Komesarijat za izbeglice za ono što će biti... za upravljenje migracijama... I tu se pokazuje kad imamo jasan cilj i dovoljan konsenzus, onda Srbija može brzo da napreduje. Srbija je napravila 400.000 biometrijskih pasoša... evo, u Londonu je isto pokrenuto izdavanje biometrijskih pasoša, tako će se raditi i u drugim konzularnim predstavništvima, nadam se nešto brže. Ali, bilo kako bilo, što se nas tiče u evropskim integracijama moramo, uz uvažavanje realnosti, a to je da imamo i ekonomsku krizu i krizu institucionalnu u Evropi i krizu, tj. predizbornu kampanju koja nikad nije povoljna za neke stvari. Kad se već bavimo... ja bih vam citirao i Doris Pak, koja je jedan od veoma važnih ljudi u partiji gospođe Angele Merkel, i koja je jedna od nekoliko ljudi koji formira javno mnjenje...

B92: Možete i Angelu Merkel da citirate.

Đelić: Tako je, i vidite šta je ona rekla, i to je ona najnepovoljnija stvar koju smo čuli u smislu rokova, ona je rekla da očekuje Srbiju kao punopravnu članicu sredinom sledeće decenije. I da ono što je CDU hteo da kaže, to je da se ne zaustavlja proces integracija, to je dobijanje statusa kandidata koji kod nas je direktno vezan za saradnju sa Haškim tribunalom...

B92: Sredina sledeće decenije je 2020. na primer moguće, je l'? To je kraj sledeće decenije, ako uđemo u budžet 2011. godine?

Đelić: E, sad ste ga preterali, sredina je '14-15. godina, to je i ona rekla i samo je rekla da posle ulaska Hrvatske proći će koja godina do punopravnog članstva neke zemlje jugoistočne Evrope. Srbija nije spremna, ona će biti spremna, a ne kažem da će onda ući sredinom sledeće decenije.

B92: Hvala vam što ste bili u „Kažiprstu“. Čuli ste potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića i „Kažiprst“ B92, koji su radili Petar Savić i Danica Vučenić. Prijatno.

htjeo da kaže ovdje .