Kristina Petrovic je rodjena 16.februara 1995 u Grobnicama kod Brodareva,od majke Gordane i oca Milovana(Musana).Kao ucenica Osnovne skole "Svetozar Markovic" u Brodarevu,vrlo rano je pokazala sklonost ka pismenom izrazavanju,koju je uocila njena uciteljica Stanka Simicevic.
Svoju prvu knjigu,zbirku poezije i proze,izdala je sa jedanaest godina.Kristinine pesme i price pune su lepote,vedrine i maste.Veliki deo pesama posvetila je skolskim drugaricama i drugovima,kao i svom zavicaju.Ucesnica je vise literarnih konkursa-skolskih,opstinskih,med juopstinskih i republickih i dobitnica vise nagrada i pohvala:Opstinski konkurs na temu "Krv zivot znaci"skolske 2004/05 2005/06 osvaja prve nagrade;Medjuopstinski konkurs na temu "Znacaj manastira Mileseve"prva nagrada;Medjunarodni konkurs u organizaciji Narodne biblioteke"Stojan Trumic-Titel,skolske 2005/06 treca nagrada.
Kristina je dobitnica vise nagrada i na skolskim literarnim konkursima,a pored toga i uspesna recitatorka.Na opstinskoj smotri recitatora dva puta je osvajila prvo mesto,a ucestvovala je i na medjuopstinskim i regionalnim smotrama u Bijelom Polju i Kosjericu.

BUDI I OSTANI DETE
U toku noci pune mira
ja trazim tvoje oci snene,
nemoj,druze, da te neko dira,
neka ti ljubav u srcu krene.

Ti si tu,u meni,daleko,
u mojoj uspavanoj dusi,
neka te uvek voli neko,
bez tebe se moj zivot rusi.

Nemoj mi pokazati staze,
ja njima ne umem poci,
njima tuzni dani gaze,
u njima su vecno duge noci.

Pa,hajde,sa mnom zaplovi,
podjimo s tobom,svete,
i opet nekog zavoli,
i budi i ostani dete.

PODJIMO PUTEM ISTINE

Podjimo putem istine
gde su svi srecni,gde se svi vole,
neka nas ljubav vine u visine,
da nas ruzne misli ne bole.

Podjimo putem srece,
zivimo ovde uvek,
i nikad nas niko razdvojit nece,
bicemo zajedno zauvek.

Budimo hrabri junaci,
neka se pesma pise,
neka nas srecni koraci
vode kroz oblake,i vise.

Plovimo gradom bez kraja,
barkom sto nas daleko vodi,
neka se cuje nasa graja
zivimo ovde u slobodi.

ANDJEO SRECE

Dodji i vidi.
Digni visoko glavu,
nemoj da te se more stidi,
dok gledas u reku plavu.

Neka te vodi andjeo srece,
volecemo zagrljeni reku,
ti si moje najlepse cvece,
gledaj u srecnu zvezdu neku.

Andjeo srece nek ti se smeje,
otvorimo samo za tebe srca,
neka te ljubav uvek greje,
nek zivot u tebi ludo kuca.

nastavak sledi

kika je extra ona je sveznalica puno pozdrava od vilija super su ti knjige petruso

DRUG

U kasne sate slusam pesmu,
u meni cvetaju rane ruze
otvaram ljubavi cesmu,
samo za tebe,druze.

U tihom nebeskom svodu
cekam brbljive ptice
i trazim cistu vodu
da umijem tvoje nevino lice.

I cekam da ti padne na ruke
srecna zvezda,da te vodi
ne gledaj,druze,na svoje muke,
nek se u tebi opet ljubav rodi.

Na srce ti beli golub slece
i da ti kaze da te volim,
i nosi sa sobom sareno cvece
da vidis da se za tebe molim.

nastavak sledi

POD NEBOM PLAVIM

Pod nebom plavim,visoko,
zeli da dodirnem dugu,
da pogledam u tvoje plavo oko
i zaboravim na tugu.

Pod nebom plavim,visoko,
u oblake pune kise,
zelim da letim kao soko
i volim te od svih vise.

Pod nebom plavim,visoko,
zelim da otkrijem tajne zvezda,
i da te volim uvek kao neko
ko zeli da svija topla gnezda.

Pod nebom plavim,u dusi,
ja voli zvezde i ptice,
i sve ono sto se ne rusi,
i staje na tvoje toplo lice.

Pod nebom plavim,sa nama
sunce se toplo smeje,
da ne zavlada tama
vec ljubav da nas greje.

HOCU DA BUDEM DETE

Necu da budem covek,
jer to meni ne prija,
hocu da budem dete dovek,
i da iz mene ljubav sija.

Da mi zivot bude bajka,
i kad porastem da budem dete
da mi Srbija bude majka,
i da letim na kraj planete.

Da mi se ispune sve zelje,
i da imam krila,
da steknem prijatelje,
i da letim kao vila.

Poletecu do neba,
da mu kazem da ga volim,
da je tu kad mi god treba,
a ja cu za njega da se molim.

Sedecu na oblacima kise,
da budem sa tobom,svete,
da letim jos vise,
i zauvek ostanem dete.

Ova pesma "Drug" je stvarno ekstra,a i druge su lepe.Samo nastavi tako

MOJOJ UCITELJICI

Vi ste kao ptica u letu,
kao beli golub sto na ruku slece,
Vi ste nesto najlepse na svetu,
zato za Vas gajim najlepse cvece.

Letim u nebo kao soko
da Vam kazem da Vas volim.
Pa,hajde,podjite visoko,visoko,
a ja cu i dalje za Vas da se molim.

U kasne sate rastu ptice
u nebo vedro plavog sjaja,
i idete tako do Lazarice,
rekom koja nema kraja.

ODELJENJU IV-1

Ima jedno odeljenje
lepo kao bajka,
deca lepa kao ruze,
uciteljica im kao majka.

Jedna Lara kose plave,
crnog oka,pametne glave,
ona voli da se siri decja graja,
voli da spasava i zivote spaja.

Decak Aldin u srcu nije los,
voleo bi da ima neki btos.

Zejak Irena,moja drugarica,
pametna je i lepa devojcica.
ona bi volela da ima krila,
da zivi i leti kao dobra vila.

A moj drug Dzeno,iako je miran,
kada mu nesto nije jasno,
zeli da to cuju svi
i govori glasno.

Eko je mudar, da ti pamet stane,
pravi strucnjak za jezike strane...
Odlican je drug,a jos bolji djak,
lep i hrabar,iznad svega jak!

Elis,u fizickom,prva je liga-
mada se ponekad mnogo ziga!

Armin je uctiv,al` nemirko pravi-
ne mari sto mu sipke pljuste po glavi.

Almir Aljevic majstor je u sali,
njemu uvek neki kliker fali.

Nejra je dobar djak,voli da pise i crta,
ne voli da bude lukava i skrta.

Ersan Djuhic misli da je suvise jak,
njemu je "sve do zore ravno"...
Ne mari sto nije dobar djak.

Samira,u srcu je dobra,na jeziku ostra,
lepa kao duga boja mnostva.

Tu je i Dzejlana,umiljato dete,
uctiva i brizna,po dusi nedostizna.

Fahreta je dobra devojcica,
al` ponekad zna da za kiku vuce
i rukav desni,klupu da stesni.

Semir Jejna u rastu je mali
i cesto se zali da mu nesto fali.

Decak Amer dobar je drug,
voli ptice,devojcice,a voli i lug.

Anel Sehovic za skolu mnogo se ne sprema,
kao da stalno na casu drema.

Aida-razbojnik pravi,
na odmoru se s`decacima tuce,
a drugaricama pletenice vuce.

Mahira je lepa,mudra i pametna-
za srpski je jezik i dobra i spretna.

O sebi da kazem-nisam los djak,
ne volim kad je neko "vazan" i "jak",
al` volim one sto su mirni i hrabri,
lepi dobri i iznenadni.

Uciteljica nam mila,brizna,
kad neko ne zna,nju srce boli,
jer svakog djaka-od prvaka do osmaka-voli.

KRV ZIVOT ZNACI

Nocas pozeleh da budem ptica
i da odletim odavde,do kraja sveta,
i da ucestvujem u svakoj humanitarnoj akciji,
bolesnog i tuznog deteta.

A da sam vila carobnih krila,
davala bih krv bolesnim ljudima,
i svim srcem pomoc nudila.

Ucila bih svet
da krv zivot znaci,
i kada je imas dovoljno,
nikada ti se ne mraci.

Drugarstvo bih trazila,
sa radoscu,bez ocajanja,
i svaka gruba rec
bila bi rec kajanja.

I da me ta crvena boja,
boja rata,
nikada ne razdvoji od mog brata.

I da sam princeza,kraljeva kci,
nasla bih nekog zabrinutog princa na konju belom,
koji ima bolesnu i tuznu mati,
a da joj ja carobnim stapicem
radost i zdravlje vratim.

Mada bih najvise zelela
da sam andjeo cuvar,
da cuvam i stitim svu decu planete,
i da me voli svako dete.

Zato su ove moje zelje,
da steknem nove prijatelje,
puno daleko,
jer jedna je zelja samo,
da krv daje neko.

(Prva nagrada na Opstinskom konkursu
"KRV ZIVOT ZNACI" u organizaciji Crvenog krsta.

Kaktus

Budi i ostani (dijete) ;)

Posto vidim da imas jako "ostra" zapazanja,samo da ti kazem da ovo nije pisala Kaktus,vec Kristina Petrovic,djevojcica od dvanaest godina.
A izgleda da je za tebe i to preteska lektira.
Shvatas???

Kaktus...

Ma to je nista, bila je samo mala sala!

Vidim da si duhovit i volis stihove, a to volim i ja! Svidja mi se.

Zapazijo sam samo naslov ove teme, a mislim da si je ti napisao...To je to

STA NOSIM U PRTLJAGU USPOMENA IZ OVE SKOLE

Negde u mraku tisine
trazim puteve,trazim staze,
i neke cudne reci istine,
nek` podju sa mnom,nek´ sa mnom gaze.

Sta nosim u prtljagu tuge?
Da li dane,da li zore?
Mozda i noci duge,
i uspomene sto se sa mnom bore?

Koja je moja zelja
pored drumova i izvora gde tece?
Kraj livada punih veselja
ja nadjem,a ne trazim-tuzno vece.

I sve je tako,tako,i tako...
Ja nosim uspomene lepe.
I sve je tuzno i nije lako-
sa nama su ljubavi slepe.

Poštovani – a „kaktuse“ ( ovo bi muški rod a Vi ste osoba ljepšeg pola) pa mi oprostite ako pogriješim u rodovima , zbog Vašeg nadimka.Gramatika mi je uvijek bila slaba strana .
Vi ste ovim književnim popodnevom učinili da se ova stranica obogati kulturnim sadržajem.
Čitajući o mladoj i darovitoj pjesnikinji, pa da kažem i kolegici, Kristini, potvrdili ste činjenicu da pod ovim podnebljem ( Limska dolina) ima i maloje uvije izraitih i nadarenih talenata u oblasti kulture, umjetnosti , književnosti, glumi slikarstvu... DETE (DIJETE ) pjesnikinja Kristina već u ovim pjesmama koje ste nam ovdje odabrali su mnogo više od zrelosti jedne curice, jedne djevojčice koja u sebi nosi ogromnu ljubav, puno naručje topline za svoga druga, za svoj razred. Njene bjele tanane ručice pružaju Mjesec , daruju Sunce i cvijet za sve njene znane i neznane drugare. Šalje svijetu poruku : SVETE BUDI DETE, pod nebom plavim
Pod nebom plavim,sa nama
sunce se toplo smeje,
da ne zavlada tama
vec ljubav da nas greje.
Svesna je iako „mala“ Kristina da je danas najčešće „“čojek da je čovjeku vuk“ na žalost, i da ona neće da odraste. Hoće da živi u svom svijet, u svojoj bajci, u ovoj zemlji i da su joj svi prijatelji bez obzira kako ime nosili, kao oni iz njenog razreda...
Voli Kristina rijeku plavui oprostite mi vrati me u njene godine kad sam mahao splavovima i splavarima. Ona hoće da pored te rijeke bere cvijeće i da ga daruje svojoj simpatiji a i da onako crvena od stida ukrade ibar jedan poljubac.
Draga Kristina, vjeruj mi da sam počastvovan ovim današnjim poklonom što mi uvaženi - a „kaktus“ uruči. Mnogo sreće, zdravlja i uspjeha u životu, pogotovo u književnom stvaralaštvu, da nam ostaviš što dublji trag u literaturi i da te ne samo drugari čitaju već i mi „matori“ i da je tvoja poeija tako iskrena i nadahnuta tvojim srcem i tvojom ljubavlju.
„Kaktuse“ – ice Vaša želja da promovišete mlade talente se podudarila sa mojim traganjem za mladim talentima, te neka ova Vaša skica za portret na kome je naslikana Kristina, bude doprinos ovoj stranici na kojoj će se naći ovakvi talenti tj više govoriti o kulturnom stvaralaštvu ovog kraja i kulturnim poslenicima.Nisam ja protiv „kalado(s)nta, poštujem sve ono što nekoga čini srećnim.
S poštovanjem