Ne predlog Dejana Restaka pišem svoje sećanje na Zorana Djinđića. Verujem da će mnogi pisati o svom ličnom poznanstvu, mnogi su mu nakon smrti postali bliski prijatelji. Drugi će pak, sasvim sigurno bolje od mene, opisati njegov rad i značaj.

Čudno, moja prva asocijacija na Djindjića zapravo je asocijacija na jedno dete. Odnosno na reakciju jednog tada sasvim malog deteta na Djindjićevu smrt. Mali Aleksa čuo je da je premijer ubijen. Kako su njegovi roditelji poznavali Zorana, te je bio poznat detetu, nije se moglo sakriti ubistvo. Pitao je roditelje ko je ubio Zorana. Oni su nekako pokušali da mu objasne da je “neki zli čika pucao.… i ubio ga”. Aleksa je bio šokiran. Jer dete je do tada čitalo samo bajke, u kojima eventualno neki lovac ubije nekog vuka. Kada je čuo odgovor roditelja, potpuno zapanjeno, sa ogromnom nevericom i iskrenim nerazumevanjem upitao je: “ČOVEK je ubio ČOVEKA??!”.

To je najpotresnija reakcija koju sam čula, na ubistvo.

U trenutku kada sam saznala da je Zoran Đinđić ubijen ja sam dojila bebu. Moj Nikola imao je tada mesec dana i grčeve u stomaku. Mislim da sam ih ja imala u celom telu. Sećam se da je neverica bila tolika da smo Boban i ja tog dana gledali televiziju maltene bez reči. Svako je komentarisao sa samim sobom.

Ja mu nisam bila prijatelj, teško mogu da kažem i da sam poznavala Zorana Đinđića. Srela sam ga svega nekoliko puta u životu. Jednom sam mu kao devojčica skuvala kafu. Bilo je to prvi put, kada sam ga upoznala. Planirao je kampanju za prve višestranačke izbore (ili druge, ko bi se setio..) Od mog oca tražio je plan organizacije predizborne kampanje. Neko drugi radio je kreativni deo tog posla. Tata mu je predočio plan organizacije. Zoran je pogledao te papire sa planom i budžetom i rekao: “…pa nismo mislili tako ozbiljno”. I zaista, niko od njih iz opozicije, pa ni on sam tada nije tako mislio... Kasnije su tata i on kad se sretnu zbijali viceve na tu temu “nismo mislili tako ozbiljno”. Umeo je da se šali na svoj račun. Drugi put sam ga videla na inauguaraciji Mila Đukanovića. Bilo je veliko nevreme, bili smo “zatočeni” u Crnoj Gori. Mnogi su bili nervozni. On je bio veseo. Srela sam ga i jednom u komšiluku, moj Luka je ispred stranke naleteo slučajno na njega svojim triciklom i razvalio ga po cevanicama.

E sad, da ne bi ova priča bila u stilu “tri put sam video Tita Maršala” - sretala sam ga, naravno, kao i ceo grad, mnogo puta na demonstracijama. Nismo se dakle družili, nismo bili prijatelji. Profesor Mićunović je u to vreme često dolazio u moju roditeljsku kuću, pa smo od njega saznavali više o Zoranovom i njihovom radu.

Sad, kada pokušavam da se fokusiram na svoje sećanje, čega kod da se setim, neprestano mi se u krug vraćaju dve rečenice: “nismo mislili tako ozbiljno” i “čovek je ubio čoveka”. I teško mogu da objasnim šta je u mojim mislima sve sadržano kroz te dve rečenice. Mnogo toga... znate ono kad su neki detalji, skupa sa njihovim dubljim smislom, samo vama važni...
Ovo je kopirano sa bloga B92!!!

Proslo je cetiri godine od ubistva premijera Zorana Djindjica a kao da je danas bilo. Srbija je na svom putu ka evropskim integracijama stala tacno onda kada je pucano na premijera. Od tada i ja sporije idem ne nadajuci se da ce biti bolje jer kako stvari stoje jos dugo ce tako biti. Da ti je laka zemlja nas dragi premijeru.

Pa u onoj drzavi sve sto valja - likvidirase.
Pa pogledajte samo nase dnevnike, o cemu se prica o HASKOM TRIBUNALU, ZLOCINCIMA I KRIMINALU, nikad nista pozitivno!
Prokleta je to drzava, nema njoj napredka, a EU cemo izgleda i u narednih 15'ak godinica samo na TV'u gledati.

TITO, vrati se - sve ti je oprosteno!

Ti izgleda nisi samo antiprotivna vec i anti depresivna pa u kojoj to ti drzavi zivis ako je ova (ona)drzava prokleta. A u EU sa takvim razmisljanjem i takvima kao sto si ti necemo nikad a i ne treba.

Pa bas zbog takvih kao ti, koji nece da priznaju neke stvari, Srbija se i ne pomera s mjesta

da su svi kao ja mi bi davno bili u EU i to u samom vrhu.Nekadasnji sam clan DS ciji je predsednik bio pokojni premijer Zoran Djindjic a sada sam clan izvrsnog odbora LDP_a Cedomir Jovanovic. Toliko o meni i mom priznanju.

i sta je bilo kad si se probudio STUDENTU???

Tako prosta recenica,prava brodarevska kad sam se probudio...

Zoran Djnidjic...Covek koji je znao za sutra,covek kojeg su ubili zato sto je hteo da nas izvede iz mraka..(...Toliko.

Genije.Covek je bijo genije.Sta je bilo studentu?Zapeo si za jedno J?Evo ti JJJJJJJJJJJJJJ.Ako ti smetaju brodarevske recenice,ti lepo idi na drugi sajt.Nije ti mesto ovde.

Sudeci po tebi pre bi reko da si Curan nego Kobac al sobzirom da je covek postao od majmuna nijedan me odgovor ne cudi. A spreman sam da zrtvujem deo svog vremena kako bi se posvetio edukaciji Brodareva.

Da vas vratim na temu..
O Zoranovim politickim ambicijama neznam puno.Onako laicki, mislim da je taktickom promjenom srbske politike pridobio simpatije zapadnih zemalja.Kuda bi nas to dovelo, nazalost sada mozemo samo konspirisati.
Sto se tice ulazka u EU porebno je resiti ekonomske,socialne, ekoloske, politicke... i mnoga druga pitanja. Korupcija i pitanje manjina su kako to meni danas izgleda neiskorjenjivi problemi.
Da ne govorim o politickoj svjesti naseg naroda, opravdanom nepoverenju isl.
Doci ce Srbiji bolji dani, ali je pitanje koliko ce to potrajati.Mislim da kakvo je stanje danas u zemlji necemo u uci ni u " cekaonicu " za Eu.

Pa curan sam nego sta,cim trosim svoje dragoceno vreme na diskusije sa tobom.Znas li da je Darvinova teorija dovedena u pitanje?E,nemoj ,majke ti,da se opterecujes oko edukacije ljudi u Brodarevu.Kad diplomiras,javi se,pa cemo da razmislimo o tvojoj ponudi.Do tada,uzmi Ljubisinu knjigu u ruke i citaj.Nauci nesto.

za kobca
Kakve veze ima Darvinova teorija sa knjigom Ljubise Vukovica. Knjigu sam procitao tako da nema potrebe opet da je citam, a sve drugo nema potrebe da komentarisem jer nije vrijedno pomena.

Istina je da je Srbija na samom dnu lestvice ulaska u EU ali s obzirom da su Hrvati veom blizu ulaska u EU i znajuci mentaliten naroda u Srbiji reci ce kad mogu oni mozemo i mi.