 Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je povodom 13 godina od zločina u Srebrenici, da je nova vlast u Srbiji potpuno privržena završetku saradnje sa Haškim tribunalom i hapšenju optuženog za ratne zločine Ratka Mladića. "Za Srbiju je izuzetno važno da se pitanje ratnih zločina i zločinaca okonča i ona je do sada poštujući vlastite zakone i međunarodno pravo izručila 43 optužena Tribunalu", naveo je Tadić u izjavi koju je prenela Pres služba predsednika Srbije.
"Na dan kada se sećamo srebreničkih žrtava, 11. jula, odajemo poštu i svim drugima nevino stradalima. Poštujući tuđe žrtve i razumevajući tuđu nesreću, nalazimo snagu za pomirenje bez koga nema budućnosti i dobrosusedstva na Balkanu", kazao je predsednik Srbije.
Kako je naveo, "srebreničke žrtve su trajna opomena koja nas obavezuje da se svi optuženi za ratne zločine nađu u Hagu".
"Nevino stradali obavezuju i Tribunal za ratne zločine da sve krivce adekvatno kazni i da pravda zaista bude zadovoljena. Da bi sve žrtve u našem regionu konačno našle spokoj, svi zločinci, bez obzira na naciju i veru, bez obzira da li se zovu Mladić, Orić, Haradinaj ili Gotovina, moraju dobiti zasluženu kaznu", naglasio je Tadić.
"Kažnjavanjem zločinaca, međusobnim uvažavanjem i pomirenjem, ostvarujemo uslove za integraciu našeg zajedničkog prostora u Evropsku uniju i ostvarenje boljih životnih perspektiva za sve nacije, za sve građane našeg regiona", zaključio je Tadić.
Milenov: U vrhu Srbije nema saosećanja za žrtve
Predstavnica Sekretarijata Haškog tribunala Aleksandra Milenov izrazila je žaljenje zato što se "u vrhu Srbije ne vidi saosećanje prema žrtvama u Srebrenici".
"Meni je žao zato što u vrhu Srbije ne vidimo saosečanje i iskrenu želju da se žrtvama u Srebrenici i njihovim familijama pruži nekakva satisfakcija", kazala je Milenov na konferenciji u Nišu, organizovanoj povodom obeležavanja 12 godina od zločina u Srebrenici.
Ona je dodala da državni vrh Srbije govori o saradnji sa Haškim sudom jedino u kontekstu ulaska Srbije u Evropsku uniju.
"Saradnja sa Hagom se uvek formuliše kao ekonomska kategorija i preduslov za ulazak u Evropsku uniju. Saradnja sa Hagom važna je i da bi gradjani Srbije imali normalne odnose sa svojim komšijama", rekla je Milenov.
Ona je izrazila žaljenje zbog incidenta u Nišu kada je grupa mladića napala predstavnike Inicijative mladih za ljudska prava koji su lepili plakate po gradu na kojima je pisalo "Mladića u Hag".
Na konferenciji je predstavljena akcija pokreta "MoJA inIcijaTIva" koji su tokom prethodne noći u 28 gradova širom Srbije, izlepili plakate sa porukama "Vidim! Znam! Tražim - Mladića u Hag!" i "Naše godine nisu za gubljenje - Mladića u Hag!".
Na konferenciji je rečeno da se akcijom upućuje zahtev aktuelnim vlastima da hitno ostvare potpunu saradnju sa Tribunalom u Hagu, pre svega, hapšenjem i prebacivanjem Ratka Mladića, najodgovornijeg za genocid u Srebrenici.
Gradjanska Vojvodina: Dan žalosti u Srbiji
Inicijativa nevladinih organizacija "Gradjanska Vojvodina" zatražila je od nadležnih državnih organa da 11. jul, kada je 1995. godine u Srebrenici izvršen genocid nad Bošnjacima, u Srbiji proglasi za dan žalosti.
U saopštenju za javnost, "Gradjanska Vojvodina" je podsetila da je pre dve i po godine uputila sličnu inicijativu Vladi Srbije, ali da nikada nije dobila odgovor.
"Proglašenje 11. jula za dan žalosti u Srbiji rasteretilo bi odgovornosti one koji ni na koji način nisu bili odgovorni za delo nečinjenja i nesprečavanja najvećeg pojedinačnog zločina u Evropi u poslednjih 60 godina", navodi se u saopštenju.
Ocenjuje se da bi ignorisanje te inicijative značilo prikrivanje vlastite odgovornosti i pokušaj da se krivica prenese na sve gradjane i gradjanke, uključujući i one koji su bili deca u vreme genocida, one koji tada nisu bili ni rodjeni, kao i one koji će se tek roditi.
"Proglašavanje 11. jula za dan žalosti u Srbiji jeste vitalan državni interes, to je pomoć pre svega omladini i deci Srbije. Jesmo li patriote? Jesmo li roditelji? Jesmo li ljudi?", navodi se u saopštenju. |
1 
Iz Njamovog ugla...