 SJENICA, RAŠKA - Do sedamdesetih godina prošlog veka na Pešteru se uzgajalo više od 100.000 ovaca i oko 60.000 grla krupne stoke. Klanice u Sjenici, Delimeđu i Novom Pazaru radile su punom parom, a meso iz netaknute prirode stizalo je do mnogih evropskih i arapskih zemalja.
Danas se na Pešteru uzgaja manje od pedeset hiljada ovaca i jedva trideset hiljada grla krupne stoke. Klanice su odavno zatvorene, stočni fond se stalno smanjuje, a stočari muku muče kome da prodaju i ono što, uprkos sušama i svim drugim problemima, uspeju da proizvedu.
Sve do kraja aprila stoka se prodavala za bagatelu, jer zbog prošlogodišnje suše i papreno skupe stočne hrane, samo retki su uspeli da izbegnu rasprodaju i da prehrane celo stado.
- Dok smo telad, junad, krave i ovce prodavali u bescenje, niko u državi se nije mnogo sekirao i brinuo o stočnom fondu i našoj sudbini, a sada kada su cene naglo skočile, svi se brinu zbog skupog mesa.
Bojim se da će meso tek poskupljavati, jer ovde na Pešteru i u Srbiji jednostavno - nema stoke. Samo planiranom i višegodišnjom akcijom države moguće je ojačati stočarstvo i ponovo povratiti stočni fond koji smo imali - ističe Rizah Selmanović, ugledni stočar iz Delimeđa kod Tutina.
Za samo mesec dana cena žive mere skočila je za oko 30 odsto. Junad sa prodaju dva evra po kilogramu, telad 2,8 evra, a krave za klanje po 1,30 evra.
- Uprkos višim cenama, ponuda stoke je i dalje mala, pa muku mučimo da uposlimo bar deo naših klaničnih kapaciteta - kaže Radomir Jaćović, komercijalni
direktor Industrije mesa “Golija” u Raški i naglašava da je situacija ista na Goliji, Kopaoniku i u drugim delovima Srbije.
Prošle godine suša je harala Srbijom, stočari su tokom zime uložili sve što su imali u papreno skupu stočnu hranu, pa sada pokušavaju da višim cenama povrate bar deo uloženog.
Cena žive mere, a samim tim i mesa u mesarama, sigurno će rasti, jer je Srbija ostala bez stočnog fonda, koji se ne može brzo obnoviti, objašnjava Jaćović.
NAKUPCI SPASIOCI
Dok potražnja stoke raste, stočari na Pešteru ne znaju kako i kome da prodaju oko 30.000 jagnjadi odličnog kvaliteta. Kupaca nema, jer je, kako tvrde neki od stočara, narod u Srbiji siromašan i nema para za jagnjetinu, koja je za mnoge luksuz.
Cena žive mere kreće se oko 2,7 do 2,8 evra po kilogramu. Da nije nakupaca iz Crne Gore, sva jagnjad bi ostala neprodata a ona su stočarima glavni prihod. Posebnim kanalima jagnjad sa Peštera preko Crne Gore stiže do Bosne i Hrvatske.
BRAZILSKA SVINJETINA
Skupo domaće meso nadomešćuje se brazilskom i argentinskom svinjetinom i govedinom, koja se švercerskim kanalima sa Kosova i iz Crne Gore prebacuje u Srbiju.
Na severu Kosmeta i u raškoj oblasti niklo je na stotine divljih mini - sušara koje “brazilskom” pršutom snabdevaju čak i Beograd.
Reč je o vrlo sumnjivom mesu, koje u Srbiju stiže bez ikakve dokumentacije. Ima ozbiljnih indicija da švercovano meso u svoje proizvode stavljaju i neki veliki i poznati klaničari širom Srbije. |
Iz Njamovog ugla...